Јул је месец касне јесење сетве одн. садње. У јулу се такође негује, залива и прихрањује сво изникло поврће. Беру се парадајз, паприка, краставац, почиње вађење кромпира, али почиње и сетва оног поврћа које за бербу пристиже у јесен.
Касна боранија
Најкасније се сеје до половине јула. Обично се сеје на месту раног купуса, грашка, лука сребрењака или салате. Сеје се на растојању 40-60 цм између редова, а у реду 4-7 цм зрно од зрна. Веома је препоручљиво заливање непосредно после сетве, ради што бржег и уједначенијег ницања. Наводњавање након ницања треба наставити сваких десетак дана, пишу Новости.
Ротквице и роткве
Ротквица се одлично уклапа као преткултура и као накнадни усев због кратке вегетације која траје свега 40-60 дана. Најбоље успева на лаким, баштенским земљиштима, пХ реакције 5,2-6,7. У плодореду долази на друго место и на исту површину се сеје након три године. За јесењу производњу сеје се крајем јула и у августу сукцесивно на сваких 7-10 дана. Размак сетве је 5-10цм у реду и 20-50цм змеђу редова. Као и ротква, и ротквица се може сејати омашке али ради добијања плодова бољег квалитета, неопходно је проређивање.
Карфиол
Сетва за производњу расада обавља се крајем јуна, расад који пристиже за месец дана расађује се крајем јула на отвореним парцелама а формирање главе почиње крајем септембра. Када главе достигну пречник 3-5цм, ваде се целе биљке и уносе у канале дубине 20-30цм, након чега је потребно добро их залити, преноси Органик.нет.
Биљке у овим каналима остају 30-45 дана, колико траје период дозревања, током којег хранива из листова прелазе у главу и карфиол доспева у октобру, новембру и децембру (сукцесивна сетва, садња, дозревања и пристизање). Поред канала, карфиол се може унети и у објекте заштићеног простора са грејањем, што омогућава добијање главе током зиме, али су приноси мањи. Размак сетве и садње идентичан је као код производње купуса.
Цвекла
Сеје се непосредно после припрема земљишта иза стрних жита, грашка, бораније, салате или лука. Сеје се на растојању 40-50 цм ред од реда, или у тракама на 20-25 цм ред од реда, а растојање између трака је 50-60 цм. Дубина сетве је 2-4 цм.
Кељ
По својим биолошким особинама, а самим тим и по условима производње кељ је сличан осталим купусњачама и због релативно добре отпорности на високе и ниске температуре може се производити током целе године. Гаји се на исти начин као и купус, са међуредним размаком 60-70цм и размаком у реду 40-60цм. Сади се током јула а берба почиње у октобру, преноси органицНет.
Јесењи купус
Производња купуса за јесењу и зимску потрошњу обавља се после грашка, раног кромпира, лука, јечма, пшенице и других усева који ослобађају њиву до јула месеца. Најбољи предусев за касни купус су махунарке јер остављају земљише обогаћено азотом. Производња не сме да се обавља на местима где су претходно биле гајене купусњаче, јер купус је усев који не подноси монокултуру и у плодореду долази на прво место.
Сеје се на размак 25-30цм између редова и 1,5-2цм у реду. Расађивање су врши током друге половине јула а за бербу пристиже крајем октобра, почетком новембра.
Краставац корнишон
За развој корнишона на отвореном потребна је средња дневна температура већа од 15 ºЦ, док је оптимална 25-27 ºЦ. Цветање започиње код температуре 15-17 ºЦ, а опрашивање се најбоље обавља на температурама 18-21 °Ц. Од дана заметања плодова до бербе треба да прође од 30 до 40 дана.
За свој раст и развој треба доста влаге како у земљишту тако и у ваздуху. Као главни усев сеје се крајем априла, а као пострни током јула. Сеје се на већим површинама помоћу сејачица, а на мањим ручно у редове или кућице. У редове се сеје на 80-100 цм размака ред од реда и у реду 20-30 цм биљка од биљке. Корнишони се сеју гушће, а количина семена зависи од густоће сетве и износи 2-4 кг/ха. Ако се производи рани краставац, сетва се обавља у топлим пластеницима 30-40 дана пре садње на стално место.
