Салаши – скривена места Војводине…
Журбе на њима нема. Време као да је стало. А осећај је, као да сте у гостима код тетке и тече, некад давно. Овако боравак на салашима, широм Војводине описују њихови гости. Њих је, слажу се “модерни салашари”, све више. Долазе са свих страна како би осетили аутентичан доживљај Бачке, Баната или Срема.
Летња сезона, када, уз обавезну добру храну и пробрана пића, могу да уживају у многобројним “слободним активностима”, од шетње по природи у околини, па до јахања коња или вожње фијакером, како објашњавају упућени, на салашима је посебно атрактивна.
– Шта да вам кажем, гостију стално има, и то не само из Србије, него стижу и из иностранства – прича Никола Иванић, домаћин “Перковог салаша”, недалеко од Нерадина, на јужним падинама Фрушке горе. – Све што нудимо аутентично је за овај крај, и већину ми сами производимо. На салашу настављамо традицију сремачког гостопримства, пошто из домаћинске куће, ни путник намерник није отишао непочашћен. О најављеним гостима да и не говорим.
На “Перковом салашу”, а Перкови су, већ три века, по надимку, чланови породице Иванић, како објашњава наш саговорник, гости имају могућност да пробају храну какву је спремала још његова бака.
– Увек су ту сремачка супа, ринфлајш, односно, кувано месо са прилозима, могу се пробати телеће и свињско печење, шницле поховане са домаћим јајима, тестенина ручно мешена – насуво, пуњене паприке из наше баште, са црвеним сосом од домаћег парадајза – набраја Иванић. – Наравно, ту су и домаће ракије, а ниједна није млађа од четири године, и вино, али, не наше, него нашег винограда из села.
На “Салашу 137”, недалеко од Новог Сада, у Ченеју, такође се може искусити аутентичан доживљај равнице, било да желите да уживате у домаћој храни и пићу или у јахању и вожњи кочијама.
Наравно, лети имамо много више гостију, а викендима смо максимално попуњени, па је најава односно резервација неопходна – кажу на овом салашу, који уз добру храну и пиће нуди и смештај у собама, опремљеним тековинама савремене цивилизације, али намештеним у алт дајч стилу. – Госте привлачи и то што код нас могу да јашу, да се возе кочијама, да пробају традиционална јела војвођанске кухиње, као што су гибаница, царска пита, штрудла са маком и орасима, бундевара, ринфлајш са пет сосова, ролована телетина, рибић на кајмаку, салашарски соте и пуњене тиквице.
Салаши, кажу упућени, представљају највеће богатство Војводине. Јединственост ових објеката, који постоје само у нашим крајевима, изазива велико интересовање посебно странаца. Првенствено су били намењени смештају породица које су обрађивале имања, а затим су то постали домови за сељаке који су на средини свог власништва градили куће и пратеће објекте и тиме створили салаше.
Пише: Н. Суботић; Вечерње Новости