Никола Тесла преминуо је на Божић давне 1943. године. Имао је 87 година и умро је у сну, од последица коронарне тромбозе. И те ноћи био је у свом апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“ у којем је провео последњих десет година живота. Сам и сиромашан.
Данас, кад се толико поносимо његовим делом, често заборављамо колико се свет заправо огрешио о њега.
Ипак, вест о смрти генија је одјекнула светом. Теслино тело било је два дана изложено у познатој погребној сали на Медисон авенији. Људи су долазили да одају последњу почаст великом научнику, а у књигу жалости уписивали су се државни достојанственици, истакнуте јавне личности, пријатељи, познаници, али и обични људи који су му се дивили. Телеграми и изјаве саучешћа пристизали су из свих крајева света…
Комеморација је одржана 10. јануара. Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.
“Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постајаће све већа…”.
За крај, Тесли су испуњене две жеље, да га сахране уз музику и то – Шубертову композицију “Аве Марија” и као последњу “Тамо далеко”.
Српску песму која је научника подсећала на далеку домовину одсвирао је његов велики пријатељ, виолиниста Златко Балаковић у пратњи хора “Слован”.
Опело је одржано у Катедрали Св. Јована Богослова, али један податак показује да ни тај последњи опроштај од славног научника није био достојанствен колико је заслужио.
“Епископ Дионисије из Манастира Св. Саве (поглавар СПЦ у САД) био је информисан о времену и месту сахране. Уместо да дође лично и одржи опело, послао је врло нерепрезентативног свештеника, необријаног и наизглед прљавог, кога је господин К. одмах отпустио. Претпоставља се да је епископ одбио да учествује због чињенице да је Теслино тело требало да буде кремирано,” наводи Шарлота Мужар, дугогодишња секретарица дипломате и публицисте Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице, у званичном документу који је упутила Музеју Николе Тесле.
Урна са пепелом Николе Тесле данас стоји у Музеју Николе Тесле у Београду.
