Старац Пајсије рођен је 25. јула 1924. године. Након учествовања у Грчком грађанском рату 1949. године, одлази на Свету Гору, где се и замонашује. Сматра је једним од највећих православних светаца у протеклој деценији, а званично је и канонизован од стране Васељенске патријаршије 13. јануара 2015. године. Ево како је Старац Пајсије говорио о васпитању деце.
Свет је постао лудница. Мала деца одлазе на спавање у поноћ, иако би требало да легну са заласком сунца. Затворена су у многоспратним зградама у бетону и уклапају се у дневни распоред одраслих. Шта да раде та деца, шта да раде њихови родитељи? Деца долазе и кажу ми: “Родитељи нас не разумеју”. Долазе родитељи и кажу ми: “Деца нас не разумеју”. Створио се јаз између деце и родитеља. Да би се то превазишло, потребно је да родитељи сагледају ствари из угла деце и деца из угла родитеља. И ако сада деца не поштују родитеље и њихова деца касније неће њих да поштују. Јер ако они данас не слушају и не поштују своје родитеље, и њих ће касније мучити њихова сопствена деца, јер ће деловати духовни закони.
Нису крива деца. Данас их држе затворене у становима и немају простора да трче, да се играју. Деца бивају присиљена на немирноћу. Не могу да се крећу, да се испразне. Да би се деца природно развијала потребно им је двориште. Ако уђем у неки стан са децом и видим да је ту све до савршенства уређено, знај да то није добро. Ту деца живе под војничком дисциплином и тако страх улази у њихове душе.
Своју децу од најмањих ногу треба да научите да се кале, да раде, да буду мужевна. И дечаке и девојчице. И девојчице треба да буду племените, да буду храбре. Треба да раде кућне послове од малена, јер већина родитеља размази своју децу, па касније у животу бивају несрећна.
Родитељи понекад из превелике љубави чине зло деци. Гуше их претераном пажњом. То је болесна ствар. Видиш, и љубав хоће неку кочницу, неку меру.
Добар учитељ је велика ствар, нарочито у наше време! Деца су празне касете: снимиће се на њих или безвредне песме (шунд), или византијска музика. Посао учитеља је свети посао.
Деца још у колевци “снимају” родитеље. “Kопирају” све што чине одрасли и бележе на својој празној касети. Зато родитељи морају да се боре да одсеку своје страсти.
Данас не гледају да децу испуне нечим, него их остављају празнима. У породици, данас, један родитељ гледа на једну страну, а други на другу, и како ће дете наћи љубав под таквим околностима. Треба се прво побринути да се деца испуне неким добрим садржајем, а образовање долази после тога.
Гледајте, и страх је нека кочница и кад дете не разуме избавља га од много чега. Рецимо, дете се пење на столицу не знајући шта ће бити ако падне. Ако добије мало батина од мајке други пут ће да поразмисли. Међутим, кад деца почну да разумевају треба им с благошћу и стрпљењем објашњавати оно што могу да схвате.
Kолико год можете, потрудите се да дете не одгурнете од себе, као што сам вам већ рекао, јер би он могао да покида везе и да побегне из породице. Затим се може догодити да он због егоизма неће хтети да Вам се приближи и Ви ћете га сасвим изгубити.
Учитељи не треба да гледају само да ли ученици добро знају лекцију, него да узимају у обзир и друге добре особине које поседују деца, као што је благочестивост, доброта, усрдност. Божије оцене нису увек у складу са учитељевим оценама. Може бити да учитељева јединица коју добије дете вреди као петица код Бога, а учитељева петица коју добије друго дете, да вреди као јединица код Бога…
Старац Пајсије Светогорац
