Misli svetih otaca koje je prikupio otac Justin Popović pomoćiće vam da se izborite sa depresijom i bezvoljnošću uz pomoć pravoslavne vere.
Kroz ovih 18 koraka uspostavite duhovnu i telesnu ravnotežu i izborite se sa negativnim mislima!
1. DUHOVNA RAVNOTEŽA
Postoji duhovni zakon promene našeg raspoloženja. Kada te obuzme žalost, nemoj joj se mnogo predavati. Seti se da će posle tuge doći radost. A kada si srećan, nemoj dopustiti ni da te to raspoloženje ponese, jer će žalost sigurno ponovo doći. Kao što se posle sunca nadviju tamni oblaci i padne kiša, tako biva i sa našom duhovnom ravnotežom, a uravnotežen čovek u svemu počinje da vidi Promisao Božiju.
2. POKAJANjE
Kada se Gospod povuče da bi iskušao dušu, On se vraća čim Ga prizovemo. Međutim, kada se On povlači radi kazne, onda se ne vraća brzo – sve dok duša ne shvati da je počinila greh, dok ne počne da se kaje i oplakuje svoje grehe.
3. NE SMEMO DOPUSTITI SEBI DA SE RASLABIMO
Kažeš da te je celog obuzela turobna neosetljivost i da si postao kao beslovesan – bez misli ili osećanja. Takve reči ponekad dolaze kao kazna, nakon što smo u mislima ili osećanjima naginjali zlu. Ponekad, pak, one dolaze kao pouka da bi nas naučile krotosti i navikle da od svojih moći ništa ne očekujemo, već da samo Boga čekamo. Takva iskustva podrivaju poverenje u sebe, jer kada se oslobodimo težine, znamo odakle pomoć stiže, i shvatamo na Koga u svemu treba da se oslonimo. To je stanje potištenosti, ali se ono mora izdržati sa mišlju da ne zaslužujemo ništa bolje. Ne postoji lek protiv takvog stanja, a oslobađanje od njega zavisi od volje Božije. Sve što možemo jeste da vapimo Gospodu: Neka bude volja Tvoja! Pomiluj me! Pomozi mi! Sebi nikako ne smemo dopustiti da raslabimo, budući da je to štetno i razorno.
Sveti Oci takvo stanje opisuju kao hlađenje ili suvost, i smatraju ga neizbežnim za svakoga ko se trudi da živi u skladu sa Božijom voljom, jer bez toga ubrzo postajemo drski.
4. LEK: VRAĆANjE U BLAGODATNO STANjE
U vreme sušnog perioda duše, trebalo bi da proverimo da li se u duši javilo kakvo osećanje sujete ili uobraženosti. Uočivši ga, treba da se pokajemo pred Gospodom i odlučimo da ubuduće budemo oprezniji. Lek protiv tuge je povratak blagodati. Budući da blagodat dolazi po volji Božijoj, sve što možemo činiti jeste da se molimo da nas On oslobodi od te suše i kamene neosetljivosti.
5. KROTOST
Šta je to što će najpre zadržati blagodat u duši? Krotost. Šta je to što je najpre odgoni? Gordost, visoko mišljenje o sebi, uzdanje u sebe. Blagodat nas napušta čim oseti zli zadah unutrašnje gordosti.
6.BEZ SAMOVOLjE ILI SAMOSAŽALjENjA
Kažeš da stalno padaš. Pa, tako će i biti, sve dok u tebi vladaju samovolja i samosažaljenje. To pokazuje da je u tvome srcu najvažnije “Ja”, a ne Gospod. To je greh samoljublja koji živi u nama, koji je uzrok svakoga greha, i čoveka čini grešnim, od glave do pete, sve dokle mu dopuštamo da obitava u našoj duši. A kada je celi čovek grešan, kako se blagodat može nastaniti u njemu? Ona neće doći, kao što ni pčela ne ide tamo gde ima dima. Čovekovu odluku da služi Gospodu čine dva veoma važna elementa: prvo, čovek se mora odreći sebe, drugo, mora ići za Hristom. Prvi elemenat zahteva napuštanje egoizma ili samoljublja, a, sledstveno tome, i neprihvatanje bilo kakve samovolje ili samosažaljenja, bilo u velikome ili malome.
7.NE PLAŠI SE BORBE
Ne plaši se borbe i nemoj bežati od nje. Tamo gde nema borbe, nema ni vrline. Tamo gde vera i ljubav nisu iskušani, nemoguće je biti siguran da li one uopšte postoje. Vera i ljubav se ogledaju i otkrivaju u nedaćama, to jest, u teškim i ozbiljnim okolnostima, kako u spoljašnjim, tako i unutrašnjim (za vreme bolesti, tuge ili lišavanja).
8.SA OČAJANjEM SE BORI SVEDOČANSTVOM PISMA GOSPODNjEG
Često se dešava da satana lukavo opšti sa tobom u srcu i kaže: “Seti se zla koje si počinio. Duša ti se ispuni bezakonjem, oboriše te mnogi strašni gresi.” Ne dopusti mu da te obmane ovim rečima i baci u očajanje, pod pogrešnim izgovorom da je u pitanju pokajanje. Greh ima takvu moć da stalno razgovara sa dušom, kao čovek sa čovekom, predlažući joj tako grešno delo. Ti mu tada odgovori: “U Pismu Gospodnjem imam svedočanstvo: nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ (Jez. 33, 11). Smisao Njegovog silaska na zemlju beše da spase grešnike, da prosveti one koji se nalaze u tami i da mrtvima daruje život.”
9. OTVORIMO SVOJE SRCE BOGU
Kada zapadnemo u nevolju, očajanje ili beznadežnost, trebalo bi da činimo ono što je i David činio: da izlivamo svoja srca Bogu i da nevolju svoju pred Njim kazujemo. Tako se ispovedamo Bogu, Koji može premudro sve da uredi: da nam olakša nevolju, ako nam je to na korist, i sačuva nas od razorne i pogubne tuge.
10. NADA UVEK POSTOJI
Svakome koga tišti osećanje beznadežnosti i nemogućnosti da dostigne svetost, poručujemo sledeće: ako dostigne bestrašće, videće Hrista, ne samo u budućem veku, već ovde i sada sa silom i slavom velikom . Iako njegova duša, kao kod Sare, već dugo ne donosi nikakva ploda, još uvek, nasuprot svakom očekivanju, on može doneti sveti plod, te, poput nje, može reći: Bog mi učini smijeh. To znači da mi je Bog, posle mnogih godina žalosti i stradanja, podario veliku radost, pokazao Svoju blagu ljubav, koja će se obnoviti kao u orla mladost tvoja . Najpre ostarih u gresima i sramnim strastima, ali se sada ponovo rodih u svežoj i krepkoj mladosti. Telesne želje i gresi me ogrubeše i otežaše, ali sam sada omekšao. Bog, po milosti Svojoj, isceli moj um, te povrativši prirodnu jednostavnost, sada jasno mogu posmatrati ovozemaljske stvari. Moje telo, poput tela Nemana sirijskog, postade poput deteta, jer se oprah u Jordanu duhovnog znanja . Sada sam se, blagodaću Božijom, sabrao i oslobodio zmijinog lukavstva i raznovrsnih zlih pomisli, koje stekoh na neprirodan način.
11.BOG NAM ŠALjE TUGU RADI NAŠEGA SPASENjA
Zamisli da ti Gospod govori: “Na neko vreme te liših blagodatnog dara u kojem si očekivao da tvoj um nađe ispunjenje i tako pronađe mir. Da bi to postigao, dao sam ti neki drugi dar. Međutim, ti još uvek misliš na ono što je oduzeto, ne zapažajući šta ti je umesto toga dato. Zato si tužan, bolestan i padaš u uninije. Ipak, drago mi je što sam dopustio da te napadne duh tuge. Učinih to za tvoje dobro. Moj cilj nije da te uništim, već da te spasem, jer si ti Moj sin.”
12. HVALIMO SE U NEVOLjAMA, ZNAJUĆI DA NEVOLjA GRADI TRPLjENjE
Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. I ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.
13. OKRENIMO SE BOGU!
Čak su i svetitelji Božiji ponekad bivali ophrvani demonskim očajanjem i tugom. Šta tek, mi grešni, da očekujemo? Neprijatelj nas, avaj, često povređuje gnevom i poniženjem, a i srce često biva obuzeto teškim očajanjem! Neprekidno se moramo okretati Bogu i svakog trenutka biti sa Njim, da nas ne bi obuzeli greh i neprijateljska tuga. Pored toga, postoje i drugi načini udaljavanja od njih – široki put ovoga sveta. Ako se predaš ovozemaljskim uživanjima, tuga će te napustiti za kratko vreme, makar dok traju zadovoljstva. Međutim, zadovoljstva će ti, nakon što te porobe, postati neophodna, jer ćeš samo u njima pronalaziti utehu i radost. Ali, neka bi Gospod sačuvao svakog hrišćanina od takvog bekstva od demonske tuge! Bolje je ići uskim putem, strpljivo podnositi tugu i tražiti čestu pomoć i izbavljenje od Gospoda Isusa Hrista, Koji se uvek raduje onima koji se Njega radi trude oko svoga spasenja, nego ići širokim i prohodnim putem ovoga sveta i telesnim uživanjima zadobijati slobodu koja dolazi od duha tuge. Duhom tuge, neprijatelj je mnoge skrenuo sa uskog puta spasenja na široki, koji vodi uništenju.
14. ODGOVOR MONAHU KOGA MUČI DUH TUGE
Iz tvoga pisma vidim da te je porobio duh tuge. To je ozbiljna strast, protiv koje se hrišćani koji žele da se spasu, moraju žestoko boriti. Ona napada čak i one koji imaju sve što im je potrebno i utešavaju se na razne načine. Koliko li tek onda napada one koji žive u samoći? Preporučujem ti sledeći način borbe:
1. Prisiljavaj se na molitvu i svako dobro delo, bez obzira što ono možda nije u skladu sa tvojim sklonostima. Kao što čovek lenjog konja bičem tera da hoda i kaska, tako i mi treba da primoravamo sebe na dobra dela i molitvu. Bog, videći tvoj trud i dela, razgoreće tvoju revnost. Sama navika podstiče revnost i privlači nas molitvi i dobrim delima. Stekni ovu naviku, i ona će te privesti molitvi i dobrim delima.
2. Revnost se stiče različitim zanimanjima, to jeste, menjanjem poslušanja. Najpre se moli, zatim se bavi rukodeljem, čitanjem, razmišljaj o svome duhovnom stanju, o večnom spasenju, itd. Ako te savlada tuga, izađi iz sobe i, šetajući, razmišljaj o Hristu, uzdigni um Bogu i moli se. Tako ćete tuga napustiti.
3. Sećanje na smrt, koje ti iznenada prođe kroz um, misao na suđenje Hristu, o večnim mukama i večnoj svetlosti, odagnavaju tugu. Razmišljaj o tome.
4. Moli se i uzdiši, moleći Samoga Boga da ti daruje revnost, jer bez Njega ništa ne možemo učiniti. Ako se pridržavaš ovih uputstava, veruj mi, malo po malo, steći ćeš revnost. Bog od nas traži trud i dobra dela. Potrudi se, jer je On obećao pomoć onima koji se trude. On pomaže onima koji revnuju, a ne onima koji se odmaraju i spavaju. Satana samo čeka našu propast. Ne treba ni da spavamo, već da stojimo uspravno i borimo se protiv tako strašnog neprijatelja. To se postiže molitvom, čitanjem i svakim dobrim delom, tako da, kad nas neprijatelj poseti, ne može pronaći svoje mesto.
Ne prihvataj đavola i on će otići od tebe. Nijednog čoveka demon ne napada tako lako kao onoga koji živi u nemarnosti i lenjosti. Takav čovek je više nego plodno tle za demona. Neprekidno imaj to na umu i moli se i za mene grešnog. Traži spasenje u Hristu.
15. SKRUŠENO SRCE
Ako bi me upitao za razlog tuge i sličnih stanja koja su sami predukus pakla, odgovorio bih ti da si to upravo ti, jer se nisi potrudio da pronađeš lek protiv njih. Postoji samo jedan lek i samo u njemu čovek može pronaći neposrednu utehu svojoj duši. Sigurno se pitaš koji je to lek. Pa, lek je skrušeno srce. Bez njega niko ne može uništiti prepreku zla, već samo videti kako ono trijumfuje nad njim.
16. TRPLjENjE
Strpljivo podnošenje nevolja uništava očajanje, koje razara dušu. Ono uči dušu da treba da se uteši, a ne da postane žalosna pred mnogim bitkama i stradanjima.
17. SEĆANjE NA BOGA
Ako se čovek stalno seća Boga, on će se radovati. I psalmopojac David kaže: setih se Boga, i obradovah se. Jer, kada se um uzveseli sećanjem na Boga, on zaboravlja na muke ovoga sveta, polaže nadu na Njega i više nije ni zabrinut, niti uznemiren.
18. DUŠEVNI MIR
Čovek, pogotovo radi duševnog mira, mora da izbegava tugu i da se trudi da bude radosnog, a ne tužnog duha. Kako premudri Sirah kaže: Tuga je mnoge pogubila, i u njoj nema ničega dobrog.
