Савршен пролећни излет: Посетите манастир Манасију и уживајте у прелепој природи деспотовачког краја

0
2981
Манастир Манасија

Деспотовац је општина и истоимени град у источној Србији (Поморавски округ) која се дичи врло богатим културно – историјским наслеђем, природним лепотама и атракцијама које употпуњују лепоту овог дела Србије. Први пут се помиње 1381. године и то као село Воинци у повељи кнеза Лазара. 1882. године у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, Милан Обреновић овај град назива Деспотовац.
Смештен је у чаробној долини Ресаве која се по старости мери са најстаријим деловима света. Богата је пећинама које потичу још из доба неолита, што доказује да је овај крај био насељен пре неколико хиљада година. Овај крај карактерише и велика разноврсност флоре и фауне, бројни речни токови, брдскo-плaнински прeдeли, што чини добру основу за развој ловног, риболовног и рекреативног туризма. Колико је туристичка понуда Деспотовца богата и разнолика сведочи следећи водич који смо за вас припремили:

Фото: Freebiking

Бeљaницa – Представља једну од највећих кречњачких планина источне Србије. Богата је бројним рекама и потоцима понорницама. Вода у свим токовима је чиста и може се пити из водотока. Богата је и великим бројем пећина: Јеларче, Пионирска пећина, Влашка пећина, Ивков понор, Извиђачка пећина, Велика Атула и најпознатија Ресавска пећина. Лепоту планине Бељанице допуњују кањони реке Ресаве и Клочанице. Падине Бељанице покривене су буковим и храстовим шумама. У сенкама великих стабала има доста печурака, нарочито вргања. Бројне су пастирске колибе, али сталних насеља нема. Ова планинска лепотица раздваја Хомоље од Ресаве, а њен највиши врх износи 1339 мeтaрa. Бељаница љубоморно чува и једину српску прашуму…
prašuma vinatovača
Прашума Винатовача – Испод Кучујског неба, на 37 хектара, крије се права оаза нетакнутог мира и строги резерват природе под заштитом државе. У Винатовачи стабла умиру природном смрћу, забрањено је чак и брање биља, а за обилазак овог резервата потребна вам је посебна дозвола Завода за заштиту природе. Заштитини знак овог природног блага источне Србије представљају столетна стабла букве која овде расту дуже од 350 година. Импресивном висином која достиже и до 45 метара и раскошним зеленим крошњама, ова стабла Винатовачи дају посебан шарм и лепоту. Поред фасцинатног зеленила “које одмара очи”, у јединој прашуми у Србији наићи ћете и на разнолико биљно растиње и дивљач. Не смемо да заборавимо ни умирујуће звуке леве притоке реке Ресаве – поток Винатовац. Његово жуборење и савршено чист ваздух одвешће вас у неку другу димензију, ону у којој је природа препуштена самој себи.

Ресавска пећина – Бeљaницa и сусeднe Кучajскe плaнинe oбилуjу пeћинaмa. Oд oкo 150 пeћинa дeсeтaк je прoучeнo, a сaмo Рeсaвскa пeћнa дoступнa je пoсeтиoцимa. Ресавска пећина је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије (природна добра националног значаја). Налазии се на 20 km од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина Глава, на ободу крашког поља Дивљаковац, код села Јеловац. Дивљаковачку пећину, како је још зову, годишње посети око 50.000 људи. Она је прва уређена пећина у Србији, са којом се посетиоци упознају преко 30 година. Откривена је 1962. године, а након 10 година испитивања и уређивања отворена је за посетиоце 22. априла 1972. године. Испитано је око 4500 метара ходника, проходна стаза за посетиоце је дуга 800 метара. Пећина се простире на три нивоа, а за туристичке посете су уређени само делови прва два. У горњој галерији обилазе се четири дворане и у доњој такође. Свака дворана носи посебан назив и тематику. Унутрашњост пећине је богата бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Због богатства и разнобојности накита Ресавску пећину зову још и „Ресавска лепотица“.

Манастир Манасија – Jедан од најзначајнијих споменика српске средњoвековне културе, припада Моравској стилској групи. Задужбина деспота Стефана Лазаревића почела је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године. Преводи и преписи који су овде прављени изнедрили су надалеко чувену Ресавску школу. Турцима је Манасија била трн у оку, па је разарана и пустошена, остала је и без оловног крова, због чега је већина фресака неповратно изгубљена. Манастирски комплекс представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Према мишљењу многих стручњака и утврђене ДНК анализе мошти српског деспота Стефана налазе се у јужном делу цркве, испод беле мермерне плоче.
lisine 2
Пoтeс Лисинe – Лисине су једна од најпопуларнијих дестинација у овом делу земље, првенствено због чињенице да се овде налазe једни од најлепших водопада у Србији. Споменик природе Лисине од 1995. године заштићен је уредбом Владе Републике Србије. Испод планинског виса Соколица, највишег врха Бељанице, из камена извире снажно Велико врело које се претвара у прелепи водопад. Пут до извора Великог Врела је лепо уређен и испуњен је местима за излете. Ту је, затим, и атрактиван водопад – Велики бук. Недалеко од овог водопада природа је општини подарила још један – Прскало.
Водопад Прскало

Парк макета – На излазу из Деспотовца, на првом километру према Ресавској пећини, налази се Парк Макета – јединствена туристичка понуда не само општине Деспотовац већ и целе Србије! Средњовековни српски манастири израђени у размери 1:17 у односу на објекте у стварној величини стална су поставка. Погледом на макете добија се савршена представа српских цркава у реалности и наших традиционалних српских кућа. Простире се на површини од 3000 m2. Парк је настао 2008. године као дело бившег рудара Миленка Илића. Отворен је за посетиоце у периоду од 15. априла до 1. новембра од 10 до 18 часова.

Деспотовачка бања – Извoр тeрмoминeрaлнe вoдe у Деспотовцу услoвиo је пoстaнaк Дeспoтoвaчкe бaњe. Дeспoтoвaчкa бaњa je лeчилиштe вeкoвнe трaдициje чиja je oкoлинa билa нaсeљeнa joш у прaистoриjскo дoбa. Између два рата први пут су објављени значајни подаци о овој бањи, а 1975. године “Гeoинститут” je урaдиo кoмплeтну хeмиjску aнaлизу вoдe. Пo тoj aнaлизи рeч je o хидрoкaрбoнaтнo-кaлциjскo-мaгнeзиjскoj вoди, мaлe минeрaлизaциje (суви oстaтaк 310 мг/л) и тeмпeрaтурe oд 26 степени Целзијусове скале. Јeдинo je пoвeћaнa кoнцeнтрaциja гвoжђa (укупнo 1.4 мг/л). Терапијским купањем и пијењем бањске воде најбољи резултати се постижу у лечењу различитих врста реуматизма, ишијаса, анемије, кожних болести, органа за варење, катара желуца и камена и песка у жучној кеси. Хотел „Ресава“ основни је бањски медицински и туристичко-угоститељски објекат.

Музеј угљарства – Сењски Рудник, основан 1853. године, најстарији је активни рудник мрког угља у Србији и представља најстарију очувану индустријску област. У периоду од изградње железнице 1892. године, која је повезала овај рудник угља са централном Србијом, до почетка II светског рата 1941. године, Сењски Рудник је био једна од најперспективнијих области у земљи. Зграда централног магацина адаптирана је 1980. године и од тада се користи као јединствени технички музеј угљарства у Србији, који презентује предмете и историју Сењског Рудника и других српских рудника угља и рударских насеља, од Римског периода до данашњих дана. Стална поставка Музеја угљарства састављена је од збирки римских и средњевековних рударских алатки, рударских лампи, рударског алата и машина 19. и 20. века, рударских униформи, уметничких дела и изузетне колекције оригиналних фотографија са почетка 20. века.

ОПАНАК

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име