Studenti počeše da zapitkuju svog profesora:
“Vi ste tako mudri i iskreni. Svi vas poštuju, žele da vas oponašaju i da vas slede. Ali ipak, sve nas jako zanima jedna stvar, zašto se još uvek niste oženili?
Profesor, zatečen ovim pitanjem, u početku se snebivao, ali ubrzo poče da se otvara i da priča:
“Vidite, ja sam uvek tražio Savršenu Ženu!
I u tom traženju, proputovao sam mnogo zemalja. Jednom sam volio jednu prelepu devojku. Bila je neverovatna, neverovatno lepa. Nijedan muškarac nije mogao da odoli njenoj lepoti. Ali nažalost, njena duša nije imala takvu lepotu, pa smo se nakon izvesnog vremena i razišli.
Posle toga sam sreo još jednu mladu djevojku. Ona je bila i lepa i pametna i obrazovana. Ali nažalost, karakteri su nam bili potpuno različiti i morali smo da prekinemo našu vezu.
Vidio sam od tada mnogo predivnih žena, ali ja sam još uvek tragao za onom svojom Savršenom.”
“I šta se desilo, zar niste nikada sreli takvu?
“Jesam. Sreo sam je! Jednoga dana pojavila se baš takva: Savršena Žena – pametna, lepa, očaravajuća, produhovljena, elegantna, dobra…prostim rečima: samo savršenstvo!”
“I tada ste se oženili?!” – oduševljeno i nestrpljivo uglas upitaše studenti.
“Ne! Na moje veliko razočarenje, ispostavilo se da ona traži SAVRŠENOG MUŠKARCA!!!”
