DAN SEĆANJA NA SPALJIVANJE MOŠTIJU SVETOGA SAVE: Narod tražio utehu i lek, a Sinan- paša ga spalio

0
578

Sveti Sava, Rastko Nemanjić, umro je 14. januara po gregorijanskom kalendaru, 1236. godine, u Trnovu, u Bugarskoj, kada se vraćao sa hodočašća u Jerusalimu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak kralj Vladislav.

U srednjovekovnoj Srbiji, mošti svetog Save imale su veliki značaj, naročito u vreme turskog ropstva. Narod se okupljao nad moštima svoga svetitelja da traži utehu i lek.

spaljivanje svetog save

Bojeći se da se sa toga mesta ne digne pobuna protiv Turaka, Sinan-paša Beogradski naredio je da se mošti prvog arhipeiskopa autokefalne srpske crkve prenesu u Beograd i na Vračaru spale 27. aprila (10. maja) 1594. godine.

Osnovni razlog za spaljivanje moštiju svetitelja jeste, kako navode istoričari, ustanak Srba u Banatu 1594. godine, pod vođstvom mitropolita vršačkog Teodora.

Zabeleženo je da su ustanici nosili zastavu sa likom svetog Save, pa je pojava njegovog lika na ratnim zastavama uslovila odluku turskog paše.

Pročitajte i  Dugačak spisak lošeg ponašanja: Grehovna stanja u porodičnim odnosima i na poslu

Međutim, spaljivanjem moštiju svetiteljevih, paša ne samo da nije ugasio svest o svetom Savi u narodu, nego ju je još više ukorenio.

Telo svetitelja je spaljeno, ali je iz tog plamena iznikla nova snaga koja je i danas prisutna u srpskom narodu i njegovom pristupu pravoslavnoj veri.

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Spaljivanja moštiju svetog Save 27. aprila po crkvenom, a 10. maja po gregorijanskom kalendaru.

sveti sava

Hram u čast srpskog prosvetitelja

Dana 27. aprila 1884. godine, po starom kalendaru, odlučeno je da se 1895. godine obeleži tristogodišnjica od spaljivanja moštiju svetog Save. To je bio povod da se donese odluka o podizanju veličansvenog hrama “koji treba da bude spomenik sveopšteg priznanja srpskog naroda svetom Savi, kao svom prosvetitelju i zaštitniku”.

Pročitajte i  Crkva u kojoj se niko ne krsti i ne venčava: Jeziva priča o svetinji Presvete Bogorodice sa Vražijeg kamena

Te, 1895. godine, osnovano je i Društvo za podizanje hrama svetog Save, čiji je osnivač bio predsednik vlade Aćim Čumić, prvi predsednik, mitropolit srpski Mihailo, a činile su ga najuglednije ličnosti iz političkog, kulturnog i privrednog života tadašnje Srbije.

Narodna skupština, održana u Nišu 25. januara 1900. godine, na zahtev glavnog odbora Društva za podizanje hrama svetog Save proglasila je zakonom budući hram svetog Save za opštenarodnu građevinu.

Prvi konkurs projekta izgradnje hrama u srpsko-vizantijskom stilu objavljen je u Srpskim novinama 1904. godine, na stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka.

Rad Društva za podizanje hrama svetog Save obnovljen je početkom 1919. godine i počeo je sa preživelim članovima. Zbog jugoslovenskog ujedinjenja, promenjena su, 1920. godine, pravila Društva i izabran novi glavni odbor.

Pročitajte i  Sveta Petka javlja se iz DVA RAZLOGA: Evo šta znači kada SANjATE ovu veliku sveticu

Predsednik Odbora, patrijarh Dimitrije, raspisao je, 1927. godine, jugoslovenski konkurs za projekat izgradnje Hrama, na koji su prispela 22 rada tadašnjih najboljih arhitekata. Posle dugih diskusija, na insistiranje patrijarha Varnave, 1931. godine usvojen je projekat arhitekte Bogdana Nestorovića, dopunjen detaljima iz projekta arhitekte Aleksandra Deroka.

Na osnovu ukaza Kralja Aleksandra i Karađorđevića, zaključen je 1932. godine ugovor sa projektantima, na osnovu kojeg je urađen osnovni plan, overen u Ministarstvu građevina 1935. godine.

Prva faza radova na Hramu započela je tokom 1936/37.godine, a osvećenje temelja i polaganje povelje o izgradnji spomen-hrama svetog Save izvršeno je 10. maja 1939. godine. Čin osvećenja i polaganja povelje obavio je patrijarh srpski Gavrilo.

hram

RTS

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime