Српско село из 18. века у ком се налази најстарија школа у Србији, намењено је етно-туризму
Прегалаштвом мештана села Чумић, за које поносно истичу да је по броју становника најбројније у Шумадији, а по површини, или атару највеће у Србији и младог директора Александра Јовановића направљено је јединствено етно- село које постоји у оквиру школе.
Етно- село је осмишљено тако да поседује све што је имала шумадијска породица у 18. веку- поред школе се налази и централну кућа, имају клету или вајат, млекару, качару и амбар- плетар.
Од качара су направљене амбијенталне учионице за образовни туризам, и деца која овде долазе на екскурзије сликају на пањевима липа, цртају и пишу у воштаним таблицама, а ту је и пластеник где сама саде биљку чуваркућу и од ње касније праве сувенире.
“У сам пројект укључена је и Српска академија наука и уметности. Пројект се зове „Проширена делатност сеоских основних сеоских школа као модел развоја села“. Људи из САНУ током петогодишњег периода пратиће рад овог јединственог приступа у образовању деце са села и од тога се креира основа за будући модел сеоске школе”, каже професор Јовановић, директор ОШ „Прота Стеван Поповић“ из села Чумић.
Сам Стеван Поповић-Прота, чија је кућа пренета камен по камен, а потом и рестуирарана дошао је у Чумић 1792. године. Бејаху то крваве године после Кочине буне када су Чумићанци и Шумадинци морали бежати за Војводину која је била тада под аустроугарском влашћу.
По повратку у своје разорено село, убедили су Проту који је служио у Иригу да крене са њима- јер „нема села без цркве и попа“ како су сматрали. Тако је и подигнута најстарија школа у Србији поменуте године, која је садашњом обновом постала старија и од Карловачке Гимназије, као „жива школа“ односно она у којој ђацу похађају наставу.
Све вајате, качаре и експонате, којих је овде у великом броју поклонили су сами мештани. Неке су биле срушене, искоришћен је материјал, а на „мобу“ се направило ово јединствено место, које има потенцијала и за далеко озбилније домете.
Сами планови у будућности су зато и велики. Глас о овом аутентичном пројекту прочуо се и далеко ван граница Србије. Школа Москва 1284 је заинтересована за сарадњу у виду едукативних екскурзија и размену ђака, као и једна школа у Палестини.
“Ђацима се следеће године пружа јединствена могућност да за Божић обиђу гроб Исуса Христоса у Јерусалиму”, каже директор Јовановић, дубоко посвећен овом пројекту.
Иначе, он је родом из села Влакча, одакле је и Михаило Петровић, први пилот у историји светске авијације који је погинуо 1912. године. Тамо Јовановић планира да подигне музеј у част првог српског пилота о чијим подвизима у оно време је писао и франсуски „Монд“ и сва европска штампа.
“Шумадија је пребогата историјом која је на неки начин у 20 веку скрајнута из уџбеника. А која је опет неисцрпан извор који нам може помоћи у многим аспектима од практичног образовања што је у овом случају примарно, до развоја туризма”, каже Јовановић, убеђен да се заокруживањем свих историјски важних места у Шумадији, едукативно може допринети у подизању образовања основаца на један виши пијадестал.
Шта све ђаци могу да науче обилазећи ово јединствено српско село, можете погледати у видеу Српске научне телевизије:
(Курир.рс, Српска научна ТВ)
