Dvorište: Selo koje je ime dobilo po letnjim dvorima despota Stefana u kojima je proveo prvu bračnu noć i napisao prvu pesmu

0
3921

Resavsko selo neobičnog naziva – Dvorište nalazi se u opštini Despotovac, na putu koji vodi prema Resavskoj pećini, odnosno Resavici. Za njega su vezane brojne zanimljivosti.

Predanje kaže da je selo Dvorište dobilo ime po letnjim dvorima, letnjikovcu despota Stefana Lazarevića, koji su bili na vrhu brda, sa desne strane Resave. Dok je sa brda, iz svog letnjikovca nadgledao rast manastira Manasije i crkve Svete Trojice, napisao je i svoju prvu pesmu “Slovo Ljubve”. Veruje se da je on u ovim dvorima proveo i prvu bračnu noć sa svojom izabranicom Jelenom, ćerkom Frančeska II Gatiluzija đenovljanskog gospodara Lezbosa, u sobi mirisnoj od kovilja, biljke vilinske hrane i noću joj recitovao svoje stihove na našem i njenom jeziku.

Foto: dvoriste.net

A kad je gorda smrt uzela u zagrljaj vladara i pesnika, u podbrđu njegovih dvora oživelo je selo Dvorište.

I danas se naziru kameni ostaci ove građevine. Posle smrti despota, meštani su raznosili dobro obrađen kamen rušeći zidove dvorova i ugrađivali ga u zidove svojih kuća.

U selu Dvorištu kod Despotovca, po legendi, prva crkva je sagrađena još u doba despota Stefana Lazarevića ali su je Turci porušili i nova je sagrađena 1804. godine kada je na čelu ćuprijske nahije bio Milosav Zdravković Resavac.
Svi izgledi kazuju da je selo na ovom prostoru postojalo još od starina. Stanovnici su se raseljavali i nuždom napuštali ovaj prelepi kraj, drugi su dolazili za njima i naseljavali se na njihova mesta. Predanje kaže da je staro selo postojalo na dva mesta, u Selištu i u Gornjem Selu, idući prema Panjevcu. U gornjem selu su stanovali Lajkći. Ta dva sela su kasnije sišla bliže Resavi i od njih je nastalo današnje selo Dvorište. Trećinu stanovništva činili su Vlasi, koji su se posrbili.

Prema popisu stanovništva iz 1863.godine, najstarijem sačuvanom, selo je brojalo 41 kuću sa “sto dvadeset i šest muški i sto sedamnajest ženski glava”.

Foto: dvoriste.net

Zanimljivo je reći da je samo šest popisanih domaćina bilo starije od 51 godina. Prosek godina kućnog domaćina je bila tog 9. avgusta 1863. u Dvorištu 37.35 godina. Celokupni popis svake kuće (cele imovine, svih članova i njihova starost) nalazi se u knjizi “Državni popis u Gornjoj Resavi 1863. godine” koju je uradio Dr Branko Peruničić 1990. godine, a koju je izdao “Fond za kulturu Opštine Despotovac”.

Pročitajte i  Etno selo "Azbuka": Savršeno mesto da odmorite dušu i telo

1. Staja Miljković, 2. Radojko Marković, 3. Nikolija Mijajlović, 4. Komnen Mijajlović, 5. Miloš Radosavljević, 6. Mića Milenković, 7. Stojan Jovanović-Stevanović, 8. Radivoje Momirović, 9. Miladin Pavlović, 10. Radisav Marijanović, 11. Ilija Đorđeviđ, 12. Radosav Petrović, 14. Vladimir Miljković, 15. Svetozar Milojković, 16. Milovan Miljković, 17. Nikola Radosavljević, 18. Panta Radovanović, 19. Miloš Jaćimović, 20. Milan Jaćimović, 21. Malen Pavlović, 22. Vasa Stojanović, 23. Manojlo Pavlović, 24. Petar Pauljević, 25. Stojadin Prvulović, 26. Vule Paunović, 27. Jova Pauljević, 28. Živko Stoilović, 29. Nikodije Jovanović, 30. Obrad Pavlović, 31. Milija Pavlović, 32. Jovan Račić, kmet 33.Vuica Đurđević, 34. Obrad Stojanović, 35. Jovan Stojanović 36. Radosav Stanojević, 37. Đurće Stanojević, 39. Vule Đorđević, 40. Milovan Radosavljević, 41. Petar Jovanović.

Foto: dvoriste.net

Selo se sporo razvijalo jer su uslovi za život bili jako teški, kao što je i bio slučaj u celoj Srbiji u to vreme. Svi stanovnici su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom do skoro, pa su svuda po okolnim brdima satrulele kolibe i barake. Selo počinje da se razvija tek od 1950. godine. Kreće se sa izgradnjom kuća od tvrdog materijala i počinju da se nabavljaju savremena agrotehnička sredstva.

Osim što je 1804. po drugi put podignuta crkva u ovom selu, značajan je i podatak da su već 1842. godine prvi đaci krenuli u školu kod Manasije, a 1856. podignuta je i prva Osnovna škola u Dvorištu. Školu je podiglo 12 sela i to: Dvorište, Stenjevac, Resavica, Popovnjak, Panjevac, Lipovica, Židilje, Jezero i Kovanica. 2016. godine je proslavljen jubilej – 160 godina postojanja Osnovne škole “STEFAN NEMANjA” u Dvorištu.

Pročitajte i  Etno selo Babina reka: Autentičan spoj prirode, tradicije, umetnosti i romantike
Škola u Dvorištu, dvoriste.net

Srbija je za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića napredovala u svakom pogledu. Izdat je Zakon o uređenju javne školske nastave 1844.god. u nižim i srednjim školama; propisani su programi za nastavu. U to vreme opaža se živi rad na podizanju i širenju prosvete. Prvo je počelo otvaranje srednjih škola, a zatim i drugih prosvetnih ustanova.

Škola je sazidana od lemljenog kamena. Zidovi su bili debeli 70 cm i u ono vreme to je bila najlepša i najveća zgrada u celom kraju. Ima jednu učionicu i stan za učitelje (sadačnja đačka kuhinja). Učenici su ranije stanovali u školi, roditelji su im donosili namirnice, a školski služitelj je mesio hleb i za sve kuvao zajednički ručak.

Tek posle dve-tri decenije počinju u okolini da se podižu i druge škole. Tako se odvojilo selo Lipovica, a Strmosten, Jelovac i Židilje podigli su školu u Jelovcu. Jezero i Kovanica podigli su školu u Jezeru.

Kao prvi učitelj pominje se izvesni Jevrem (ne zna se prezime) iz Barme koji je bio svega pola godine. Posle njega je došao Milosav Cvetić, učitelj. Za vreme Prvog svetskog rata Bugari su okupirali ovaj kraj i onda je sva školska arhiva uništena, tako da tačnih podataka nema.

U Dvorištu se nalaze i zapisi: Zapis jasen, Zapis kruška kod mosta i Zapis Milenkovića orah.

Foto: dvoriste.net

Prema popisu iz 2002. bilo je 565 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 757 stanovnika). U naselju Dvorište živi 463 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 44,2 godina. Ima 196 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,86.

Za selo Dvorište vezane su i neke od najlepših legendi:

Legenda o Crkvinama i Devojačkom viru

Iskupi se narod na Veliku Gospojinu u porti Crkve Sv. Jovana Zlatoustog u klisuri Resave pod planinom Pastorak kad nenadno banu Turci, hinddžarima poseku stare i nemoćne, a mlađe proteraju u roblje. Devojke im se ne dadnu no se sjure niz liticu i poskaču u reku. Turci pobesne, pobiju sve od reda, Crkvu porušiše, selo zapališe. Ovo mesto u klisuri se nazove Zlatous, po crkvi, a mesto gde beše prozovu Crkvine, a vir pod stenom u kome se utopiše devojke nazovu Devojački vir.

Pročitajte i  Sprski Tajland ili Dunavski Maldivi! Srbi odlepili za ovim ostrvom: Izgleda kao pravi egzotični raj
Foto: dvoriste.net

Legenda o lepoj Nasti i Nastinom kladencu

Otimahu se momci o lepu Nastu iz sela Dvorišta, jedinicu u oca i majke. Naticahu se o blagodanima na utrini u snazi i junaštvu, skakahu skoka, metahu se kamena i svašta činjahu ne bi li je koji zadobio. Ali Turci dođuhu za krasnicu, te krenu da je ugrabe i pošalju sultanu na dar u Stambol. U to ih usmotri harambaša Miloš i dojavi seljanima da izbegnu u goru. Nešto ih utekne, a podosta ostadoše. Nasta se skloni sa roditeljima u zabitu kolibu na brdu Pastorak. Tada zlokrvnici izmuče narod da oda devojku, pa kako je niko ne htede prokazati, grdno se osvete: imovinu opljačkaju, a kuće popale. A gore u šumi, Nasta se zagleda u divnog hajduka Miloša i počne se sviđati sa njim. Jednom on zađe u selo po nju, ne zatekne je kod kuće. Njena majka mu rekne da je otišla izvesti stado na pašu. Potekne uz strmku – jok, nema je! Vrne se, opet ništa! Na sve strane je potraži, ali od nje ni traga ni java. U tome i pogine u boju sa Turcima. Otac i mati joj zaključe da je nekrsti oteše, te oplakuju jedino dete i zaviju se u crnilo. Selo je prežali. – Suđeno je, rekoše ljudi. Kadli čoban nađe u vrelu njen srmali jelek. Tako se nenadno dokuči da je nesretnica za ovcama propala u zjapu, travuljinom zakritu, kraj kolibe na Pastorku. Posle je voda isturila jelek iz bezdanice. Ovom izvoru, nadaleko znanom studene vode, nadenu ime Nastin kladenac.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime