На само двадесет километара од Зрењанина и четрдесетак од Новог Сада, у срцу Баната, на левој обали Тисе већ више од 800 година налази се село о коме је ретко ко нешто чуо. Ово место је једно од најстаријих историји познатих места у Банату. Још у доба неолита на данашњем Селишту су живели људи. Прво помињање Тараша под овим именом (Тархус) је забележено у спису званом Аноним краља Беле из 1202. године.
Тараш је место које има чиме да се похвали – то је и станиште рода. Гнездо до гнезда, читавом улицом пружа се поглед на младе парове рода које се радо враћају сваке године.
Село никада није имало индустрију, а довољно је далеко од свих загађивача у околини, због чега је ово еколошки рај о коме данашњи свет толико прича. Доказ томе је колонија рода, једна од највећих у околини, а можда и у целој Србији, јер броји преко 40 гнезда. Тараш су изабрале због оног што се данас највише тражи и промовише, а то су мир, еколошки чиста средина и што је за њих битно – обиље хране у околини. Понашају се као прави кућни љубимци, а то за становнике Тараша и јесу, слободно се шетају по улицама и баштама. Становништво се радује сваком 8. марту јер се тог дана већ неколико година у село враћа прва рода. Радујемо се сваком новоизграђеном гнезду, а њих је сваке године по неколико.
Мештани су им посветили дан, посвећен само родама, који се обележава у Тарашу сваке године, други викенд у јуну.
Поред ове колоније белих рода, у близини села налазе се два пара црних рода, што је веома ретко у овим крајевима, пише сајт иловезрењанин.цом
Извор: Стил.Курир
