Село у које сви хрле: У Ртањско село Врмџа долазе и странци. Староседеоци им помажу, а систем новчане наплате НЕ ПОСТОЈИ

0
2347

Село Врмџа је најсветлији пример еко – села у Србији!
Српским селима последњих година опада наталитет и прети им гашење. Међутим, у селу Врмџи људи из различитих делова земље распакују своје кофере. Нарочито странци. Ово Ртањско село права је оаза све који се одлуче да се у њега пресело. Сазнајте и зашто!
selo vrmdža
Село Врмџа у подножју планине Ртањ у последњих неколико година добило је преко 32 нова домаћинства. Млади, махом високообразовани, странци и они који немају родбинских или других веза с овим крајем, долазе из различитих крајева света и настањују се у селу необичног имена, у еко-селу у коме се развија друштвено одговорно предузетништво и велики потенцијал за модел развоја здравог живота Србије.
Село Врмџа постало је пример руралног развоја и економског оснаживања српских села. Налази се у општини Сокобања, у Зајечарском округу, на југоистоку Србије, у нетакнутој природи и призорима ртањских врхова.

Ово насеље помиње се први пут још у трећем веку као римско утврђење које је служило за одбрану царског друма, да би се кроз векове дограђивало у сврхе одбране, а у 14. веку постало и утврђено станиште богатих византијских властелина. Смењивале су се власти, становништво и походи, од бајковитих утврђења је данас мало шта физички остало, али остала су бројна предања и свест о живописној прошлости која се у причама стално даље развија и надограђује, у којима лежи и потенцијал савременог туризма овог магичног места.
Врмџа носи бројна имена: “Чувар царског друма”, “Село потока и воденица”, “Село Латино-града”, “Село на три брда и две долине”, “Село извора и потока”… док је званично и необично име Врмџа потекло од речи врм која је означавала место са много извора, река и потока.
Не чуди да Врмџа крије и мало језеро у атару села, а две врмашке долине, Паклеш и Дуплеш, испресецане су речним токовима и потоцима из којих се мештани напијају чисте изворске воде. Село има три водоводне мреже, директно из планинских извора, уличну расвету, телефонске прикључке, а нови мештани доносе и нове технологије.

Pročitajte i  Видовдански атентат у Сарајеву: Дан када је Гаврило Принцип ушао у историју

Ништа мање фасцинантна није ни архитектура овог краја. Бисери долина и обронака брда јесу традиционалне куће, чатмаре и амбари, док потоци и речице негују још по коју воденицу. Еко-градња један је од великих потенцијала локалитета и нови мештани се махом одлучују за овакав, здравији и јефтинији начин градње, који је уједно и захтевнији у смислу личног ангажмана, али и искуства и осећаја припадности. Врмџа крије и мало језеро у атару села. Еко-село је облик насеља у коме становници желе да живе у складу с природом и да створе самоодрживу заједницу.
Село Врмџа представља један од најсветлијих примера еко-села тренутно у Србији. Разуђеност села, велики водни ресурси и богатство природних ливада чине и идеалну поставку за производњу здраве хране и развој руралног, активног и еко-туризма.
Pročitajte i  Од краљице до домаћице: Животна прича највољеније српске владарке

Међу првима који су “са стране” дошли у Врмџу јесте и Лучо де Марки из Венеције, са својом супругом Биљаном, који је Врмџу изабрао због крајолика, иако је на путу до ње избројао чак 2.453 рупе. Ту је и Пол Шапер, млади Американац који је композитор панк опера, па се из његове чатмаре преламају звуци соула и џеза, а долазе и многи парови из градова који не желе да своју децу срећу само увече, изморени и уморни од посла, већ желе да се заједно развијају у окружењу које то у потпуности омогућава.
У селу Врмџа тренутно је готово немогуће купити храну, јер принцип продаје за новац практично не функционише. Уместо таквих наплата, мештани међусобно деле вишак онога што произведу, и тиме јачају и дух заједништва. Суживот нових и старих мештана посебна је вредност овог места. Док се нови житељи брзо прилагођавају, уче језик, сеоске послове, па и пеку ракију, стари су почели да сређују своје куће и позивају туристе да се одморе уз врмџашки сир, козје и овчје млеко, ртањско јагње и јаре, домаће сокове, шљивовицу и ртањски чај.
Мештани једни другима помажу – тако староседеоци помажу новима у обради земље, док придошли отварају видике староседелаца о начинима органске производње и без употребе хемијских средстава. Деле и своја искуства, а у овако разноликој заједници у којој се чују многи језици, она су богата и веома разноврсна.
Обновљени су и путеви, а мештани су и сами улагали у уличну расвету, посао у коме је добровољно учествовао велики број мештана, па чак и оних из других крајева села.
Приручник “Еко-село” – модел за рурални развој и економско оснаживање села на примеру села Вмрџа, Сокобања, можете преузети на њиховом  сајту.
Прилагођено са: Citymagazine.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име