Запамтите имена сестара Фло и Мери Мекензи из Шкотске, жена које су пре 100 година, за време Првог светског рата, прешле хиљаде километара како би из сеоцета Локинвер стигле у Србију где су помагале рањеницима и болеснима! Ове две сестре биле су међу првим медицинарима који су у тим ратним годинама дошли у Србију. Сестре Мекензи су дошле у Крагујевац, где је оформљена пољска болница.
Србија је у том периоду била на коленима. Почетак Великог рата затекао је српску медицинску службу у изузетно тешким условима, пошто је време од Балканских ратова било прекратко да би дошло и до најминималније кадровске обнове. Србија је упутила очајничку молбу савезницима. Одзив на тај апел био је неочекивано велик, у Србију је уз људство, почела да да стиже и материјална помоћ у виду санитетског и другог материјала
Сестре Мекензи су биле међу првима које су дошле у нашу земљу. У Србију је најпре стигла Мери, а Фло је прво била стационирана у Франсуској, потом у Грчкој, па на Малти, а затим је стигла у Србију. Причу о њима су за британске медије оживели братанац и братаница, Колин и Хантер Мекензи.
– Биле су неустрашиве и имале су снажну вољу. Оне су у Србију дошле преко “Жена Шкотске” (организација која је оформљена за медицинску помоћ савезницима у иностранству). Њихов први утисак је био да је стање на терену било застрашујуће – причају рођаци сестара. – Саосећале су се са народом Србије и никада нису ни размишљале да се врате јер је том народу требала помоћ – кажу рођаци сестара.
У Србији су тада харале епидемије колере, пегавог и трбушног тифуса, односећи велики број жртава и увећавајући ионако велика ратна страдања. – И неке од медицинских сестара које су дошле из иностранстве су се заразиле – објашњавају Колин и Хантер.
У лето 1915. године, у Србији су радиле четири пољске болнице “Жена Шкотске”, у Крагујевцу, Ваљеву, Лазаревцу и Младеновцу. У њима је радило више од 600 жена добровољаца – лекарки, медицинских сестара, неговатељица и болничарки.
– Крајем 1915. Мери се са српском војском повлачила преко Албаније. Причала је да је то било застрашујуће. Људи су умирали од хладноће. Због сурових услова, снега и леда, људи су гинули када би се оклизнули и пали у провалију. Каже да су њихови крици били ужасавајући – преносе Колин и Хантер.
Крајем 1915. већина жена се вратила у Британију. Мери и Фло су се такође вратиле, али су већ 1916. поново отишле у Србију. Фло је била једна од жена које су најдуже остале у Србији, до 1920. године. – Фло има пуну кутију медаља и ордена за храброст, док Мери има само две, иако је за њу рат био ужаснији – кажу Колин и Хантер.
Сестре које су јунаштвом и пожртвованошћу задужиле Србију живеле су након рата у Паризу, а потом и у Америци. Обе су преминуле 1970. године, али њихова имена ће вечно остати у сећању Срба.
(Телеграф)
