На југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке налази се варошица Готовуша.
Име је добила по разрађеним пољима која су населили преци данашњих становника.
Готовуша данас броји 1.300 становника српске националности.
Бројна археолошка истраживања на територији Готовуше доказала су да је на овој територији хиљадама година уназад било насеља.
О томе сведоче остаци утврђења Градиште, за које се сматра да је некада било насеље које је имало водовод и канализацију, а скоро је пронађен и мозаик старе цркве из 7. века наше ере.
Највећи процавт Готовуша је доживела управо у време цара Душана, када се њен назив први пут и спомиње у једној од Душанових повеља.
У то време, управо кроз ово место пролазио је каравански пут, који је повезивао царски Призрен и Скопље.
Због караванског друма велики број трговаца пролазио је кроз Готовушу. Трговци су мештанима продавали рибу и маслиново уље, а за узврат су добијали вино и винову лозу.
Српски средњовековни владари имали су своје поседе у Готовуши, о чему најбоље сведоче народне песме и сачувана имена неких предела као што су “Цареве ливаде“ и „Царева глава“.
У самој варошици налазе се и две цркве: црква Пресвете Богородице из 14. века и црква Светог Спаса из 16. века.
Цркве су под заштитом Републичког завода за културу Србије.
У попису из 1455. године, Готовуша се бележила као територија Вука Бранковића. Имала је 79 домаћинстава.
Под Турке Гостуша је пала тек 66 година након битке на Косову.
И поред вишевековног ропства и великиг миграција, мештани Готовуше успели су да сачувају српску веру и народне обичаје на тим просторима.
Од Турака Готовуша је ослобођена 1912. године, а српску победу народ је прославио уз црквена звона.
Један од најученијих људи, чије се име и данас памти, био је учитељ Рајко Урошевић. Он је основао прву школу у овом месту 1897. године, која и данас носи његово име.
Његов просвећивачки рад није се заустављао само на образовању деце у школи, већ је учио народ гајењу и калемљењу воћа, гајењу пчела, био је саветник у сеоским и правним пословима, развијао добре односе међу људима, помагао у лечењу мештана народним лековима.
Симбол и заштитник Готовуше је крст висок 6 метара који се налази на узвишењу Чука.
О томе како се тај крст нашао ту и како је постао симбол овог места сведочи једна легенда.
Наиме, каже се да су се у једном периоду у Готовуши рађала здрава деца, која би се касније разбољевала. Како би прекинули ову несрећу, мештани су одлучили да потраже савет од свештеника.
Легенда даље гласи да им је свештеник рекао да упрегну два вола близанца која ће вући плуг и да на месту где буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око целог цела и да у центру круга направе крст.
Мештани су послушали свештеника, те су од камена, који су довлачили из реке подигли крст.
Тако је крст сачувао Готовушу и њену децу у њој.
И данас, крст је симбол и заштитни знак Готовуше, а ово место својеврсни је симбол опстанка Срба на својим вековним огњиштима, Косову и Метохији.
