Simbol Srba u Dalmaciji: Srpski manastir Krupa već VIŠE od 700 godina svedoči o BRUNOJ isotriji srpskog naroda

0
2269
Foto: Youtube printscreen

Čitavih sedam vekova proteklo je od podizanja zadužbine srpskog kralja Milutina, manastira Krupe u Obrovcu kraj Zadra. Ova svetinja bila je i ostala jedan od najznačajnijih simbola srpskog naroda u Dalmaciji i najstarija srpska svetinja na ovom području.

Foto: Youtube printscreen
Foto: Youtube printscreen

Smešten je podno Velebita, pored istoimene reke, nedaleko od naselja Krupe. To je jedan od tri istorijska srpska manastira u Dalmaciji, pored manastira Krke i Dragovića. Sagrađen je u vreme kralja Milutina, 1317. Predanje kaže da su mu temelje postavili monasi iz Manastira Krupa na Vrbasu.

Srpski kraljevi Milutin, njegov sin Stefan Dečanski, kao i unuk Stefan Dušan, izdavali su manastiru darovnice u vidu zemljišta za izdržavanje, a kasnije su to i Turci potvrđivali fermanima iz Istanbula. Manastir je darivala i mati Angelina, srpska despotica, negde 1494. godine. Manastir je prvi put obnovio srpski car Dušan 1345.

Manastir Krupa je, kao i mnogi srpski manastiri, teško stradao u više navrata. Posebno od strane Turaka 1502. i 1620. U 20. veku desilo se isto u dva navrata: 1941. i 1995. Kao najdragoceniji biser krajolika, koji je prava oaza u gorštačkom kamenjaru i kršu, manastir je za sve ovo vreme preživeo brojne ratove između Turaka, Mletaka, Austrijanaca, nalete hajduka, uskoka, vreme komunizma, “Oluju”, pišu Novosti. Paljen je nekoliko puta, ali nikada nije bio srušen.

Pročitajte i  Spolja hrskava, iznutra sočna: Najbolja pita sa jabukama za sve prilike
Foto: Youtube printscreen
Foto: Youtube printscreen

Velika i temeljna popravka manastira izvršena je 1855. godine, i to uz pomoć Rusije, Srbije i Austrije. Austrijska vlada je uslovila obnovu zahtevom da manastirski prozori moraju biti izvedeni u gotskom stilu.

U Krupi se čuvaju važne relikvije i svetinje kao što su: čestica moštiju Sv. Jeroteja i kivot iz manastira Rmnja koji je donesen u Krupu u toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirka riznica čuvala je i tri antiminsa: jedan je jerusalimskog patrijarha Teodosija, drugi patrijarha Arsenija IV Šakabente iz 1743. i treći je tzv. Krupski iz 1739. godine. U manastirskom arhivu čuvana su i 22 turska fermana, od kojih je zanimljiv onaj koji se odnosi na zaštitu manastira Krke, a izdao ga turski sultan Mustafa II.

Pročitajte i  Odakle srpski grb na katedrali u Drezdenu? 4 ćirilična slova "S" misterija su o kojoj Nemci ne žele mnogo da govore

Prema rečima igumana, oca Gavrila, nekada je u Krupi bilo više od dve hiljade knjiga, a sada je tu oko tri stotine, od čega je desetak rukopisa, među kojima je minej iz 15. veka za mesec novembar. Posebno se ponose pergamentom iz 18. veka na grčkom jeziku, koji je nedavno restauriran, kao i Jevanđelistarom, darom ruske carice Jelisavete Petrovne. Tu je i srebrni servis za kafu iz 18. veka iz Rusije, kao i carske dveri Gerasima Zelića iz 1779. godine.

Manastir Krupa je prihvatao brojne velikane srpske književnosti. U njemu je izvesno vrijeme boravio i Dositej Obradović. Simo Matavulj je u manastiru boravio četiri godine i, prema sopstvenom iskazu, tu naučio skrivene lepote srpskog jezika.

Pročitajte i  Knedle sa šljivama po sasvim novom receptu: Bez guljenja krompira, lako i jednostavno
Foto: Youtube printscreen
Foto: Youtube printscreen

Od 2000. godine u do tada napušteni manastir došao je iguman Gavrilo (Stevanović) koji je započeo obnovu. Još uvek je arhimandrit Gavrilo sam u ovom sada lepo uređenom pravoslavnom objektu.

S obnovom manastira polako se vraćaju i Srbi u sela u okolini, pa je tako u selu Žegar obnovljeno 200 kuća, u Krupi 40 a u Golubiću i više od 40 kuća. Po rečima igumana Gavrila, u selima oko manastira Krupa živi oko 1.000 Srba. U Obrovcu, gradiću pored Zadra, nekada je živelo više od sedam hiljada Srba. Danas ih je svega 1.000, ali kako kažu, nadaju se boljim vremenima i povratku svojih sunarodnika na vekovna ognjišta.

Opanak, Novosti

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime