Прича о Шиндлеру из Ковина, Немцу који је спасао 100 Срба од сигурног стрељања

1
3067

Ковински фолксдојчер Еуген Паул, или како га у Ковину зову – српски Шиндлер, остао је запамћен у причама овог банатског места управо као херој који је сачувао 100 својих суграђана, Срба, од сигурне смрти.
О Божићу, пре 75 година својом главом је гарантовао за њихове, да их не стрељају његови сународници.

Srpski Šindler Eugen Pol

Догодило се то друге године окупације у Ковину. Зимско доба, немачка војска је била смештена у две школе. Немци су уочи Божића оранизовали игранку грожђе-бал. Мади немачки војник загледао се у неку младу Српкињу. Савременици су касније говорили да су њих двоје, немачки војник и српска девојка, били у вези, а син Еугенов, Александар, тада деветогодишњак, тврди да ју је немачки војник силовао. Како било, брат девојчин је решио да ту срамоту опере крвљу. Сачекао је немачког војника и у дворишту католичке цркве га заклао, пише портал Подунавље.инфо.

За овакав поступак важило је већ устаљено немачко правило – за једног убијеног Немца сто Срба.

У улици у којој су живели Паулови, где им је био и млин, Немци су већ прикупљали српске жртве за стрељање. Паулови су и пре рата били газде, њихов млин, један од најсавременијих у том крају, запошљавао је многе Србе. И улица у којој је био млин звала се Српска.

Pročitajte i  Владета Јеротић објаснио је речи оца Тадеја: Да ли жена треба да буде апсолутно послушна мужу?

Према сећању сада већ осамдесетчетворогодишњег Еугеновог сина Александар, у два ноћу на њихову капију дошао је пуковник фон Смекал.

– Он, мој отац и стриц, затворили се у ону другу кућу и никако нису излазили. У неко доба ме мајка послала да видим, јер они су већали до сванућа. Тео фон Смекал је био Аустријанац, управник болнице, али и командант града, а Еуген Паул, у Ковину знан и као Јени, и његов брат су били најугледнији тамошњи Немци. Зато је и дошао да се с њима посаветује шта им је чинити. Као лекар, ипак хуманиста, ни он није био рад да се спроведе оваква одмазда, да окрвави руке невинима, али није имао решења.

Нашли су га тако што му је Еуген гарантовао да су све то његови радници, мада је међу тих сто на брзину покупљених Срба у ствари било само њих шесторо који су радили у млину.

– Гарантујем за њих својом главом – био је убедљив Еуген, тражећи да их пусте. И би тако. Уместо да их одведу на фудбалско игралиште, где их је већ чекао стрељачки вод, Срби су, из свиларе, у којој је био импровизован логор, пуштени кућама.

Pročitajte i  Васкрс или Ускрс? Име великог хришћанског празника дилема је многим Србима

Међутим, прича има и наставак…

Две и по године по ослобођењу Ковина, у свилари је поново био логор. Овога пута партизански, за Немце. У њему Еуген-Јени Паул, његов брат, па и тада једанаестогодишњи син Александар.

Случај је хтео да један од стражара буде из њихове улице, оне у којој су купили Србе за стрељање, и када је препознао Јенија проширио је глас. Ковинци су намах дошли до старешине логора, да покушају да му објасне кога су затворили. Остала је прича да је овај, пошто му је речено да је Паул спасао сто Срба сигурне смрти, казао: „Па добро, ако је тако, нек тих 100 скупе по 10 хиљада потписа који гарантују за њега, и ја га пуштам“.

Срећом па команданту математика није била јача страна. Ковин је у то време имао тек нешто више од пет и по хиљада становника, те би оволика количина потписа била немогућа мисија. Ковинци су током ноћи прикупили одређени број потписа. Командант је одржао обећање, Паулови су пуштени.

Pročitajte i  У Острог се не иде кад вам је воља, већ кад вас Свети Василије позове: Ове ствари никако не смете радити кад идете пред овог свеца

Након рата, кућа Паулових је заједно са млином национализована, баш као и остала имања ове породице – 45 хектара земље, салаш са три ланца, три аутомобила, камиони, пољопривредне и прикључне машине…

Еуген је након рата извесно време радио у свом млину. 1966. опрема из млина, кажу због наводне Кардељеве сумануте идеје о потапању Војводине, пресељена је у Иванград и млин се недуго затим угасио. Данас је рушевина. Еуген је потом био и рачуновођа у ковинском трговинском предузећу, када је и оно пропало, радио је у пореској управи, одатле је и у пензију отишао. Умро је у дубокој старости 1987. године. О догађајима из рата ретко је говорио.

Еуген Паул, иако веома заслужан, данас нема улицу у Ковину. Улици у којој је живео, у којој је био и млин, у којој се све и одиграло, после ослобођења је промењено име – уместо Српска сада се зове Вука Караџића.

Извор: Blic.rs

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

  1. Mi smo poznati po “zahvalnosti”.Sram ih bilo.Covek ih spasao stavljajuci svoj zivot “na kocku”a oni mu okrenuli ledja.Mizerija od ljudi.Fuj!

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име