Сирмијум: Посетите Римско царство овог лета у Србији

0
179

Антички град Сирмијум налазио се на простору данашње Сремске Митровице и био је једна од четири престонице Римског царства. Средином прошлог века, у току почетка радова на изградњи стамбене зграде, откривени су остаци царске палате римског града Сирмијума. Радови су обустављени, почела су археолошка истраживања. Почетком 70-их година, амерички археолози, уз подршку њихове Владе, предложили да се Сремска Митровица измести на друго место, да се направи нов и модеран град а да заузврат они наставе са ископавањем. Тај предлог тадашње власти Југославије нису ни узеле у разматрање.

Сирмијум се први пут се помиње у 4. веку пре нове ере и тада су га насељавали Илири и Келти. У 1. веку пре нове ере покорили су га Римљани и у доба царства је постао главни град римске провинције Доње Паноније.  Сирмијум је 294. године проглашен за једну од четири престонице Римског царства. Такође је био главни град префектуре Илирик и провинције Панонија Секунда. Град је био престоница неколико деценија. У 4. веку помиње се као најлепши и најбогатији град Илирика. Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум „славном и многољудном мајком градова“. У то време кулминације моћи, град Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника.

Sirmium u doba cara Trajana postaje prestonica nove provincije Donja Panonija
Сирмијум у доба цара Трајана постаје престоница нове провинције римског царства Доње Паноније

У периоду од 4. до 6. века напредак Сирмијума су прекинули, тада чести, напади Варвара: Гота, Хуна, Гепида. Завршни ударац развоју града задали су Авари, 505. године, после чијег је разорног напада становништво побегло, а град је запаљен.

Pročitajte i  Сремска Митровица кроз векове: Домовина великих римских царева, 5 пута спаљивана и пустошена

Археолошким истраживањима откривен је велики део града Сирмијума.  Град је био простран, окружен бедемима и рововима унутар којих се налазила царска палата. Истраживања спровођена од средине 20. века открила су делове хиподрома (циркуса, како су га звали Римљани), као и више луксузних кућа и вила украшених фрескама и мозаицима. Видљиви су остаци јавних купатила, некрополе, хореума, трговачких и занатских центара.

Pročitajte i  Мионица место са срцем и душом: Истражите све лепоте овог посебног места
Сунчани сат, експонат сталне поставке лапидаријума Музеја Срема, Аутор: Аутор: Ванилица, wikimedia

Данас се антички остаци великим делом налазе испод савременог града и само су делимично презентовани, колико то допушта простор археолошких ископина, које се налазе између зграда. Фреске и скулптуре које су пронађене на 74 локалитета у Сирмијуму, доказују да су их радили прворазредни уметници и декоратери.

Царска палата Сирмијума

На локалитету Глац недалеко од Сремске Митровице налази се још неископана палата императора Максимијана Херкулија.

Приликом изградње Хируршког блока, пронађено је монументално Јупитерово светилиште са преко осамдесет жртвеника, што је друго по величини у Европи. Остаци Царске палате су 2008. године заштићени „ламинарним шатором“. На површини од 2.500 квадрата је изложено 250 квадрата подних мозаика. На многим местима мозаици су у три слоја, што говори о обнављању царске палате са сменом владара.

Pročitajte i  Порука брата из Црне Горе: Ако долазите на љетовање, распитајте се и дођите код оних који вас заиста воле!
Мозаик у Царској палати Сирмијума

За време ископавања темеља за нову робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2 m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, која су вероватно била део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко. Нашао је златнике после 1656 година.

Zlatni novac Flavija Klaudija Julijana kovan u Sirmijumu oko 361. godine
Златни новац Флавија Клаудија Јулијана кован у Сирмијуму око 361. године
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име