Ада Сафари

Већина Београђана не зна да на Ади Циганлији, осим Савског, постоји још једно мање језеро. Наиме, пре настанка Савског језера, у делу аде на коме се данас налази Ада Сафари налазила се природна депресија, односно мочвара, која се пунила током великих водостаја Саве. Становници Чукарице су је тада звали Савска бара. Крајем 70-их и почетком 80-их година прошлог века, мочвара је потпуно исушена, а на њеном месту направљен је забавни парк, који се убрзо показао као нерентабилан, па је затворен. После тога, терен се поново преобратио у мочвару зараслу трском, шеваром и шипрагом. На истом је почео да се гомила отпад, а у близини је израсло и полулегално насеље.

Почетком 90-их година, приватном иницијативом, започело је ново чишћење Савске баре, да би се 1994. детаљно очистило и постало језеро Ада Сафари. Смештено је на полуострву Ада Циганлија, у близини доњег шпица, између реке Саве и Чукаричког рукавца, на 5 km од строгог центра престонице. Језеро је у облику латиничног слова S, површине око 6 хектара и просечне дубине око 2 метара. Првенствено је намењено за спортски риболов, али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном шумом.

Око највећег дела језера постоји стаза за шетњу, која може да се користи током целе године. Ту се налази и мини зоо врт, са зечевима, козама, фазанима, паткама, лабудовоима, пауновима, моркама, голубовима, због чега цео комплекс подсећа на својеврстан резерват природе. У непосредној близини смештено је дечје позориште–игралиште „Робинзоново острво”, које је посебно активно током летњих месеци.

Ada Safari.jpg
Аутор: MagyshadowСопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

Језеро Паригуз

Налази се у општини Раковица, у насељу Ресник. Настало је 1980. године прављењем бране да би се боље контролисале бујичне воде. Спада у већа београдска језера, а окружено је насељима Ресник, Пиносава и Рипањ. Пут до њега је веома слабо обележен и потребно је питати локалне мештане како се до њега најлакше може стићи. Удаљено је 17 км од центра града. Квалитет воде у њему није одговарајући за купање, тако да је од активности на њему највише заступљен спортски риболов. Поред језера се налази листопадна шума, а са бране се пружа поглед ка Авалском торњу који је удаљен свега 6 км ваздушном линијом.

Име Паригуз везује се за две легенде. По првој, језеро је добило име по блату које се налазило на месту где је подигнута акумулација, а за које се веровало да је лековито и да лечи хемороиде. По другој причи, на месту данашњег Паригуза у Првом српском устанку Срби су направили заседу Турцима, сасувши им сачму у стражњице, па отуда и такво име за долину која се налазила на месту данашњег језера.

Фото: beobuild.rs

Језеро се напаја из три извора од којих један има изузетан квалитет воде и може се користити за пиће. Дешава се да у летњем периоду при високим температурама неки од извора пресуше, али увек остане бар један из ког језеро добија свежу воду. На Паригузу има дивљих патака и барских корњача, а локални риболовци тврде да међу двадесетак рибљих врста има и крупних примерака сома, штуке и шарана. Али, на Паригузу ни у најтоплијим летњим данима нема купача. Ретки су и шетачи иако су прве стамбене зграде само стотинак метара удаљене од језера.

До језера не постоји уређен прилаз, нема плажа ни паркинга, није осветљено током ноћи, а нема ни канти за ђубре и градска чистоћа не односи отпад. У близини језера нема угоститељских објеката, ни продавница. На овом језеру се често одржавају разне манифестације, а једна од познатијих је Алкохолијада, која почиње у Миљаковцу, а завршава се у Реснику. Због нереда, полиција често удаљава учеснике од насеља и они одлазе на Паригуз где остају целу ноћ.

Једно време, постојала је иницијатива челника општине Раковица за сређивање овог језера као туристичког конкурента Ади Циганлији укључујући и изградњу спортско-рекреативног центра, али још увек ништа није остварено. Постоји и предлог за изградњу бициклистичке стазе Раковица-Ресник-Авала која би ишла обалом Топчидерског језера и пролазила поред Паригуза.

Топчидерска језера – драгуљи Топчидерског парка

Један од најлепших београдских паркова, Топчидер, има чак три вештачка језера која су прави украс овог парка и излетишта. Топчидер је први наменски урађен београдски парк, и изграђен је по наруџби кнеза Милоша. Засадили су га чешки вртлари који су централни цветни део продужили до каменог обелиска. Испред Милошевог конака, “дебелу” хладовину у топлим данима и данас прави стогодишњи платан. Уређене су шетне стазе, травњаци, прелепе цветне алеје.

Сва три језера се напајају водом са Топчидерске чесме, као и са потока који тече кроз цео парк. Најмање језерце је стално у хладовини и из њега вода одлази директно у Топчидерску реку. Средње по величини језеро је и најдубље и на средини језера се налази малено вештачко острво од камена. Језера су уређена утврђеном обалом, а на највећем, које личи на осмицу, налази се дрвени мостић. Чисти поток којим се језера напајају водом никада не пресушује.

Pročitajte i  Прича Моме Капора за све који цео живот нешто чекају: Чекаш плату, лето, пролеће, мужа, децу, да отплатиш кредит... и шта си радио? Ништа!

Beograd Topcider 6.JPG
Аутор: NemezisСопствено дело, CC BY-SA 3.0, Веза

У непосредној близини језера, налазе се бројни ресторани, познати по одличном печењу и хладовини. Испред ресторана “Кошута” се налази још једно вештачко језерце које се напаја свежом водом са Хајдучке чесме удаљене тек неколико стотина метара од овог ресторана. Ту су патке и пловке, барске корњаче, зечеви, фазани и паунови. Простор око ресторана се редовно одржава а постоји и играоница за децу.

Језеро Велико блато

Велико блато је природно језеро у Београду. Налази се у насељу Крњача у општини Палилула, близу Зрењанинског пута и Панчевачког моста, на око 8,5 km од центра Београда. Заштићено је природно добро града Београда.

Jezero Veliko blato.jpeg
CC0, Веза

Језеро је окружено пољопривредним површинама и шумом, а једним делом његове обале излази на илегално насеље. Са северне стране језера налази се рибњак Мика Алас, а поред њега и део рибњака намењен за спортски риболов. Језеро је смештено у појасу трске и влажних ливада, а цело подручје одликује се богатом флором и фауним. Поред ретких и угрожених врста биљака, околина језера је станиште многих врста птица. Станиште језера броји преко 15 врста риба (амур, штука, шаран и остале), 190 врста биљака, 120 птица и две врсте орхидеје које су под заштитом – барски велики канућак и барска калуждарка.

Језеро Трешња – запуштени бисер

Ово језеро се налази у близини Београда, практично у подножју Авале и оно је прави драгуљ међу београдским језерима. Ово вештачко језеро окружено шумом налази се у насељу Мала Иванча, а удаљено је тридесетак километара од центра Београда. На овом језеру се често могу видети излетници који спремају роштиљ, бициклисти и људи жељни свежег ваздуха. Језеро Трешња се налази у средишту листопадно-четинарске шуме, а у близини се налазе и два извора. Продавнице у близини нема. Нажалост, због недостатка канти за ђубре, амбалажа често заврши тамо где јој није место.

Лети је ово чисто језеро права оаза за купаче. Колико је ово место лепо за купање, показала нам је и Сека Сабљић док је снимала чувену сцену из филма “Маратонци трче почасни круг”.

Jezero Trešnja.jpg
Аутор: Cedomir ZarkovicСопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

На Трешњи свој мир, поред купача могу пронаћи и риболовци. Пеца се бела риба, деверика, бабушка и понеки шаран. Група заљубљеника у ово језеро годинама га самоиницијативно порибљава шараном и девериком.

Поред језера, налазио се хотел са прелепим рестораном који је, нажалост, крајем деведесетих година прошлог века напуштен. Од тад, ни језеро се не одржава. Иако је детаљним урбанистичким планом одавно предвиђено измуљавање језера, изградња савременог спортско-рекреативног центра, рокови за завршетак, а ни почетак радова, још увек нису дефинисани.

Скривени драгуљ Авале: Језеро за које не знају чак ни Београђани, а на њему је сниман култни српски филм

Бела река

Језеро Бела река налази се код села Рипањ, у београдској општини Вождовац. Иако се налази у самом подножју Авале, због свог ушушканог положаја не може се видети ни са Авалског торња.

До Беле реке се може стићи и са Ибарске магистрале, авалским путем, али је најбоље питати мештане за правац пошто не постоји табла да се у близини налази језеро.

Језеро Бела река настало је изградњом бране 1988. године. Брана је изграђена зато што је Бела река знала да својом силином угрози околне куће и пругу у време великих киша и отапања снегова. Језеро се напаја чистом водом из Беле реке, али и из два подводна извора. Одмах уз брану налази се плажа на којој је некада било тешко наћи место за пешкир. После неколико инцидената и утапања, пливање у језеру је званично забрањено. Међутим, током великих врућина ово правило се не поштује.

Jezero Bela reka.jpeg
CC0, Веза

Бела река једно је од најчистијих шумадијских језера и једно од омиљених места риболоваца. Сезона пецања је отворена целе године, осим током зиме. На обали се налазе и рефлектори који омогућавају риболовцима да пецају током ноћи. Поред риболова, неколико ронилачких друштава користи ово језеро за своје тренинге.

Језеро Дубоки Поток

Дубоки поток је вештачко језеро на територији општине Барајево. Удаљено је око 35 километара од Београда. Акумулационо језеро Дубоки Поток је изграђено почетком деведесетих година прошлог века на истоименом потоку који је лева притока Барајевске реке, на само два километра од центра Барајева. Изградњом земљане бране, висине 15 метара и дужине 145 метара, створена је акумулација површине 7,2 хектара, корисне запремине 170.000 метара кубних. Акумулација је изграђена у оквиру Водопривредне основе општине Барајево.

Намена акумулације је задржавање поплавног таласа и одбрана од поплава насеља, саобраћаја (пут, железница) и пољопривредних површина у сливу. Због интензивне изградње насеља Барајево, отпала је могућност лоцирања акумулације на главном току Барајевске реке, па је решење нађено у изградњи мале бране и акумулације на притоци Дубоки Поток. Имајући у виду и чињеницу да се акумулација налази у непосредној близини насеља, отвара се могућност за њено коришћење у сврху одмора и рекреације, а тиме и побољшава основа за развој туризма.

Pročitajte i  Народна веровања за снег у априлу: Ево како су наши стари тумачили природне непогоде у пролеће

Jezero Duboki Potok.jpg
Аутор: Pantic MarkoСопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

Марковачко језеро

Налази се у селу Марковац, 6 километара јужно од центра Младеновца, и 60 километара од центра Београда, у подножју планине Космај. Дуго је 1.000 и широко 500 метара, а површина му је 16 хектара.

Једно је од најстаријих београдских вештачких акумулација. Настало је средином 60-их година 20. века, изградњом бране на реци Кошарна 1965. године, за потребе заливног система оближњег пољопривредног комбината и јабукаре. У исто време почело се и са порибљавањем. Акумулација се постепено пунила, тако да је 1969. године језеро достигло свој максимум, када му је дужина износила око 1.500 м, а ширина око 200 м, док је највећа дубина износила око 12 метара. Временом, услед таложења муља, водостај је опао.

На језеру постоји веслачка стаза. На обали је велика плажа, са тушевима и санитарним чвором. У близини је трим стаза, а готово око целог језера постоји неуређена стаза за шетњу. На обали се налазе угоститељски објекти, неколико ресторана, мотел, бунгалови и ауто-камп, што све заједно чини прави туристичко-спортски центар. Планирана је и градња центара за скијања на води.

Језеро се налази у пределу храстових, церових и багремових шума. Обала ближа Аранђеловцу обрасла је шумом, док другим делом делом обале доминирају житна поља и пашњаци.

Заступљене су готово све врсте слакотководне рибе: шаран, сом, штука, бабушка, деверика, смуђ, амур, толстолобик, црвенперка, бодорка, кауглер, бандар, златни караш, сунчица и цверглан. На самој води и деловима обале обраслим могу се видети дивље патке, чапље, велики гњурци, водомари, роде На самој води и приобаљу где је обрасло трском, могу се видети дивља патка, велики гњурац, чапља, рода. У околним шумама живе зечеви, лисице, фазани, препелице, а понекад се могу видети и срндаћи, који долазе на појило. Пецање је дозвољено само са обале. На језеру се може пецати са риболовачком дозволом која важи за целу Србију, за некомерцијалне воде.

Markovacko jezero.jpg
Аутор: AntidiskriminatorСопствено дело, CC BY-SA 3.0, Веза

Рабровачко језеро

Налази се у селу Рабровац, на територији београдске општине Младеновац. Удаљено је 12 километра од Младеновца и 70 километара од Београда.

Настало је 1970-их година прошлог века, као вештачка акумулација, подизањем бране на потоку Трстена, који пролази кроз село. Дугачко 780, широко око 160 метара и најдубље је од свих београдских језера. На неким местима његова дубина износи и до 20 метара. Површине је око 10 хектара. Налази се на надморској висини од 180 метара.

Обилује рибом, а најзаступљенији су шаран, амур, деверика. Окружено је листопадним шумарцима. Нема изграђену пратећу инфраструктуру и углавном се користи за риболов и за наводњавање, околних башти и напајање стоке. Због тога је урађен и усвојен пројекат изградње туристичко-пољопривредног комплекса на овом језеру. Пројектом је предвиђено уређење обале као и изградња угоститељских објеката, а у плану је и да се пореде језера направи мали спортски комплекс.

Rabrovacko jezero.jpg
Аутор: Postdemokratija (разговор) – Ја (Postdemokratija (разговор)) сам аутор овог дела., Јавно власништво, Веза

Језеро Очага

Вештачко језеро на територији општине Лазаревац, у околини Лазаревца, на шездесет километара од Београда, са десне стране Ибарске магистрале. Налази се у оквиру Спортско-рекреативног центра „Колубара“ и настало је уређивањем површинске девастације Рударског басена лигнита „Колубара“. Постоје Нова и Стара Очага.[

Нова Очага је прављена за купање и има бетонско дно. Дубина му је 6 метара, а капацитет око 6.000 купача дневно. На једном делу се налази уређена шљунковита плажа. Снабдева се изворском водом, која се свакодневно филтрира и контролише.

Језеро краси вештачки гејзир за чију су израду због променљивог нивоа воде примењена атипична решења. Постоје две олимпијске скакаонице на по три нивоа и тобоган са базеном. У језеру је могуће играти ватерполо и кошарку у води. У близини су урађени и терени за одобојку на песку и мали фудбал на трави. За децу постоји посебно игралиште направљено од природних материјала. Око целог језера налази се стаза за шетњу, уређене зелене површине, велики храстови, око којих су засађене цветне ронделе. Постављене су клупе са столовима, као и ресторан, чија башта излази на обалу језера. Испред језера има одличан паркинг за све посетиоце.

Цео комплекс је осветљен. На платоу поред језера одржавају се за културне манифестације: концерти, забаве, такмичења и др, због чега је језеро постало једно од средишта јавног живота Лазаревчана. Језеро је посебно посећено у летњим месецима. Мада има рибе, од најситнијих, до капиталних примерака амура, пецање није могуће, с обзиром да су рибе служе за успостављање равнотеже екосистема. Риболов је дозвољен само са друге стране ограде, у језеру Стара Очага.

Pročitajte i  Нека ваша башта буде као из снова: Цвеће које морате да засадите овог пролећа

Стара очага налази се у наставку, северно од Нове Очаге. Дугачко је 800, а широко око 40 метара и има облик канала. Около су направљене банкине, обала је раскрчена, а језеро очишћено од блата и грања, тако да је изузетно чисто. Вештачки је порибљавано шараном и амуром. а у њему живе и бројни примерака беле рибе, као што су бабушка, деверика, бодорка. У околини живе роде и чапље.

Језеро је погодно за риболов. Годишња дозвола за пецање се може набавити у просторијама Риболовачког друштва „Колубара" у центру Лазаревца, а дневна дозвола се купује на самом језеру.

Jezero Očaga, Jezero, 09.JPG
Аутор: Mickey MystiqueСопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

Савско језеро

Савско језеро представља некадашњи десни рукавац реке Саве код Аде Циганлије. Формирање Савског језера је започето 1957. године, након што је Народни Одбор града Београда формирао Дирекцију за изградњу Рекреативног центра Ада Циганлија.Финални изглед Савско језеро добија 1978. године када је изграђена превлака на горњем насипу, чиме је Ада Циганлија постала полуострво.

Синоним за Савско језеро у промотивним кампањама је „Београдско море", „море Београда" и „Језеро Ада Циганлија". Налази се унутар урбане целине града Београда код Аде Циганлије. Од центра Београда је удаљено 4 км. Територијално припада централној београдској општини Чукарица.

Језеро је благо повијеног лучног облика, заузима површину од око 0,9 км2, просечна дубина је око 3 м. Језеро је физички подељено на два дела. Температура воде је углавном уједначена, током летњих месеци досеже 27(°C), што је чини веома погодном за купање.
Живи свет у језеру се углавном састоји од различитих рибљих врста. Најчешће врсте риба у језеру су: шаран, сом, штука, слатководни рак, бандар и цверглан. Од 1994. године у језеру су примећене и слатководне беле медузе.

Око Савској језера постоји 6 км уређене шљунковите плаже, купалишна сезона почиње у јуну и траје до септембра. Купалиштем газдује Ј. П. „Ада Циганлија" и радно време купалишта током сезоне је од 10:00 до 19:00 часова. Плаже су уређене са свим неопходним инфрастуктурним објектима попут: тушева, тоалета, чесми са пијаћом водом, спасилачким торњевима, амбулантама, ресторанима, кафићима итд. Вода у језеру варира од прве до друге категорије, што углавном зависи од броја купача на језеру. У шпицу сезоне, нарочито викендом, плажама Савског језера прође око 150.000 посетилаца дневно.

Ada Ciganlija 2.JPG
Аутор: Filip Maljković – Сопствено дело, Јавно власништво, Веза

Ракина бара – највеће крашко језеро у Шумадији.

Налази се на територији општине Чукарица, у Сремчици, 20км од центра Београда. Некада је језеро било дуго 175 м, широко 112,5 м, дубоко око 1 м, а површина је преко 3 хектара.] Језеро се снабдевало водом од падавина, као и са два извора. Сада дубина износи 1м.

Педесетих година прошлог века постојала је намера да се језеро преобрази у туристички центар уређењем обале, изградњом ресторана и разних угоститељских објеката. Неким давним урбанистичким плановима, предвиђено је да Ракина бара заједно са Адом Циганлијом и Кошутњаком, представља туристичку понуду Чукарице. Међутим, идеја, није била реализована. Препуштена немару власти и појединих људи из краја, Ракина бара је почела да пропада до садашњег забрињавајућег стања.

Осамдесетих година Ракина бара је била једно од малобројних романтичних места где су долазили не само становници Сремчице већ и млади парови из центра града. Вода у језеру је била толико чиста да се могао видети сваки каменчић на дну. Обала је била песковита, а муљ се могао наћи само на средини језера па је Ракина бара била јединствено купалиште. На изворишту баре људи су појили стоку, а многи су у њој научили да пливају. Одржавана су риболовачка такмичцења на језеру. Међутим, Ракина бара је почела да пропада, све до ивице одумирања.

Ранијих година мештани су мрежама хватали шаране. Данас у води се може видети водена змија, понека риба и патка. Годинама су се фекалне воде изливале у Ракину бару, једино природно језеро у Београду, релативно скоро су делимично усмерене у канализациону мрежу, али прилази води и даље су загушени најлонским кесама, пластичним флашама и аутомобилским гумама уплетеним у рогоз.

У Ракиној бари постоји вртача настала тако што је вода почела да отице након поплава и невремена које су биле 1985.нПрема речима мештана, у вртачу су становници убацивали живу како би она прогризла тло, створила већу рупу и убрзала исушивање. Удубљење, такозвана вртача, смештено је на најнезгоднијем месту, одмах поред извора из којег се бара напаја. У току већег дела године вода и не стиже до баре већ понире у вртачу и тако се бара исушује.Земља не само да се „отвара” под баром већ би се могла и сручити на њу јер се вода дренира кроз пукотине земљишта близу извора, поткопава тло над баром и ствара клизиште које прети да затрпа језеро.

Rakina Bara, Serbia.jpg
Аутор: Milicaepo4Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име