“Косовка девојка”, уметничко дело Уроша Предића нашег великог сликара реализма, насликана је 1919. године. На њој је представљен Павле Орловић, српски митски јунак Косовског циклуса епских народних песама, којег на самрти поји из златног кондира Косовка девојка. Према народној песми „Косовка девојка“, Павле Орловић је преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Косовка девојка је, преврћући по крви јунаке, трагала за три јунака – Милошем војводом, Косанчић Иваном и трећим Топлицом Миланом који јој је обећао да ће је узети за верну љубу ако се из боја врати. Павле Орловић у народној песми саопштава Косовки девојци о погибији сва три јунака. Иако представља сцену смрти јунака на бојном пољу након битке, “Косовка девојка говори о победи српске војске на Косовом пољу, одн. победи правде и етике добра.
“Косовка девојка” је насликана у Београду према иконографском моделу сликара Ферда Кикереца, насталом 1879. Сликана у духу академског реализма, изражава начела која је уметник, школујући се на Уметничкој академији у Бечу, усвојио и неговао. Предић је рад на слици започео пред Први светски рат, а завршио 1919. Скица настала 1914, била је намењена Колу српских сестара за израду разгледница које су продаване у хуманитарне сврхе. Сликар је био инспирисан првом болничарком из националног мита. За мотив је одабрао изглед бојног поља непосредно после Косовске битке. Композиција носи патриотску поруку и, због обиља детаља у реалистичком приказу бојишта и бојовника, пре је документарно него монументално дело. Слика је рађена за олеографску репродукцију, за Адама Чакловића из Загреба, и стекла огромну популарност.
Слика “Косовка девојка” не носи само важну симболику за сам Косовски бој 1389. него и за Косовски завет и његову етничку основу добра. Симболика је врло сложена и јединствена, а открива се са аспеката морала, етике, закона витешке части… До детаља је представљена у књизи “Објашњење слике Косовка Девојка” др Радета С. Н. Рајића. Ми вам издвајамо најинтересантније скривене симболе.
Према народном предању, Павле је био син војводе Вука, заповедника Орлова Града у Србији. По томе граду је, каже предање и добио презиме Орловић, иначе му се отац презивао Црногорац. Сам Павле је био војвода Новог Брда, а управљао је и поседима свога оца на планини Рудник у Шумадији.Рањени јунак и витез Орловић Павле симболише све витезове, од владара и великаша до оних најнижих рангом, као и све ратнике који су се борили и дали свој јуначки живот за Србију. Он је витез и тиме је представљена витешка част тадашње, а по завету и наше војске уопште.
Мач је један од главних симбола витешке части. Његов мач је окрвављен и поломљен у борби. Он је без каније, те такав представља Божији мач одн. мач Божије правде. Овде имамо директну везу и са нашом химном Боже правде.
Косовка девојка је симбол Србије тј. Отаџбине. Србија је своју част одбранила на Косову пољу, те је управо девојка изабрана да симболише ту сачувану част. Ту част девојци је обезбедио витез Павле Орловић. Он носи златни витешки појас који је у име отаџбине добио од цара Лазара. Јер, још по Душановом законику властелин је од цара добијао златни појас и мач. Овај појас је пре свега симбол витешке службене части. Његов штит на себи има представу црног орла, којим се одређује и његово презиме, али је он уједно и симбол прехришћанске Божије правде. Он тим штитом брани ПРАВДУ, одн. етику добра.
По раскопчаној долами налазе се белим везом извезени крстови, симболи хришћанства части. Њих је 9 попут 9 Југовића. Лице Павла Орловића окренуто је ка небу- ка узвишеном и вечном, а глава мртвог Турчина до њега окренута ка земљи – материјалном, земаљском.
Златни кондир из ког Косовка девојка даје вино српском витезу одликује се лепотом и обликом, а самим чином симболише признање за тешку и часну борбу на бојном пољу. Вином девојка указује поштовање, крепи га и помаже му да се опорави и настави своју свету службу и отаџбинску мисију.
Бодеж о појасу Павла Орловића је симбол витешког достојанства и виши је симбол од витешког мача. У позадини се виде два коња, бели који је оборен и убијен и дорат који стоји без јахача. Бели је коњ кнеза Лазара са бојом која симболише част за своју државу, веру, идеју и намере – Царство небеско, а црвени коњ је Муратов и симболише насиље усмерено против етике добра.
Косовка девојка је брижна и пажљива. Њена одора је украшена златним народним везом у ком се огледа љубав наше традиције. Њен поглед није ни тужан, ни молећив, он је усмерен пун наде у опоравак Орловића Павла. Урош Предић насликао је „Косовку дјевојку“ 1919. године. Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у светској уметности. То је Швајцарце подсетило на њихову изгубљену битку са Французима у месту Марињан 1550. године, након чега су и одлучили да постану неутрална држава. Швајцарци су објаснили свиету како су Срби изгубили битку на Косову, и како су једини народ у Европи, поред њих, који је на изгубљеној бици изградио свој национални идентитет.
