SLAVE SRPSKIH VLADARA: Ovako su slavili naši vladari

0
877

U narodu se priča ( a i neki istoričari tvrde) da su Srbi, u staroj svojoj veri, pored opštih narodnih bogova, imali neke zasebne kućanske božice, kojima se svaka porodica naročito molila smatrajući sebe pod osobitim njihovim zakriljem. Kada je vera hrišćanska obasjala i srpske zemlje i kad je našem narodu došlo vreme da raskida s neznabožačkom prošlošću, onda je predcima našim, kako se čini, najteže bilo rastati se s tim domaćim božicama svojim.

maxresdefault

No apostoli nove vere, dišući  slobodoumnije duhom, popune im tu toliku osetnu prazninu ponudom: Da svaka porodica, mesto starog božića, uzme za svog domaćeg zaštitnika onoga hrišćanskog sveca na čiji se dan pokrstio, pa na taj dan unapredak i da čini sponem svojim pokojnicima, i da slavi svoje pokrštenje.

Pročitajte i  Crkva u kojoj se niko ne krsti i ne venčava: Jeziva priča o svetinji Presvete Bogorodice sa Vražijeg kamena

Koju je slavu slavio Stefan Nemanja, koju Kraljević Marko i kralj Vukašin…

Eto tako, izadje ovo udruženje novih hrišćanskih obreda sa starim običajima neznabožačkim. Tada je tvrde neki istoričari, Nemanjino pleme uzelo Svetog Aranđela za svoje krsno ime, Mrnjavčevići-Đurđevdan, Nikšići- svetog Luku, itd.

sv_georgije

Mratinci poreklo svoje dovode od kralja Vukašina. Priča se da je Kraljević Marko ostavio Sv. Mratu zbog očina zločina i uzeo Đurđevdan, Krsno ime svoga ujaka, vojvode Momčila, koji je bio Drobnjak.

Pročitajte i  Isceljuje i duh i telo: Sveta tajna dolazi u pomoć svima koji se nađu u velikoj nevolji i bolesti

Krsno ime Karađorđa, Obrenovića i Petrovića iz Crne Gore bilo je…


U novije vreme Karađorđe je svoje Krsno ime, Svetog Klimentija obično  slavio u Topoli kod svoje kuće gde je sazivao ne samo svoje susede, nego i vojvode i znatne ljude sa sviju strana Srbije.

preuzmi

Knez Miloš je slavio Svetog Nikolu, slavio sasvim po naradnom običaju i kad je dizao u slavu , obično su mu pucali topovi i zvonila crkvena zvona. U Crnoj Gori, vladaoci iz doma Petrovića slave Đurđevdan i oni zovu zvanice na ručak i goste ih, dižu u slavu, i piju u domaćinsko zdravlje po narodnom običaju.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime