Зашто прихватамо Ноћ вештица, а заборављамо на покладе? Овај стари српски обичај такође прати маскирање, а обележава се чак 3 пута годишње

1
4032

Свет 31. октобра прославља фамозну Ноћ вештица, која је посвећена келтском паганском божанству. 1. новембра Келти су бележавали почетак Нове године, крај сезоне сунца и наступање периода мрака.

Друиди, келтски свештеници, дан пре своје Нове године – 31. октобар сматралу су Даном мртвих када је граница између овог и оног света најлабавија и тог дана изводили важан ритуал. У то време је, како се веровало, устајао Шаман – бог мртвих који је одлучивао о судбини душа умрлих у претходној години.

Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

Pročitajte i  Српски динар старији је него што можете и да претпоставите: Ево када је настао и како се користио код нас

Bele poklade

У 19. веку овај ритуал маскирања раширио се свуда по свету, па га нажалост можемо видети чак и данас код наших младих којима је посебно интересантно да тог 31. увече (када се код нас празнују свети апостол Лука и свети Петар Цетињски) одржавају разне журке – маскенбале за “Halloween”.

Како није први пут да Срби забораве своје старе обичаје, а прихвате туђе, данас се ретко у ком месту у Србији може видети да млади практикују наш празник ког такође карактерише прослава под маскама – такозване Покладе или Мачкаре.

Корени Поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања поста.

Славе се чак три пута годишње, последње недеље пред пост, па тако имамо Божићне покладе, Велике Беле или “сирене” (ускршње) покладе и Петровданске покладе.

Pročitajte i  Ђурђевданско чудо: Дечак након умивања водом са извора Светиња одмах прогледао и први пут видео мајку

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период поста треба ући без греха и помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели „очишћени“.

poklade_1457855107_670x0

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“). У Хомољу је постојао обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.

Покладе се састоје од поворки маскираних играча које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите радње магијско-забавног карактера. Маскиране поворке певају, а сељани их даривају месом, сланином, колачима, јајима… Маске су се најчешће правиле од тикве, бундеве, перја, белог платна…

Pročitajte i  Порука брата из Црне Горе: Ако долазите на љетовање, распитајте се и дођите код оних који вас заиста воле!

Иако се у нашим Покладама, како смо видели, може наћи све што и у фамозној Ноћи вештица – маскирање, бундеве, даривање слаткишима, паљење ватре… српска омладина радије одлази на журке 31. октобра прослављајући празник Келта ког је Запад злоупотребио да направи још један потрошачки рај за све продавце.

У нашем народу још увек се памти изрека “Боље земљу продати, него обичај изгубити“. Та реченица је, по свему судећи, остала само старима за памћење.

Аутор: К. М.

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име