Slavimo Srđevdan, krsnu slavu i praznik sa mnogim običajim: Veruje se da svetac danas leči sve koji pate od ovih bolesti

0
1333
Foto: Jutjub/printskrin

Sergije  i Vakh bili su oficiri pograničnih trupa rimske vojske u Siriji (provinciji Augusta Eufratska), na granici prema državi Sasanida u Persiji.

Njihov život pada u vreme reorganizacije Rimskog carstva od strane cara Dioklecijana (vladao od 286. do 305. godine), kao i velikih progona hrišćana na prelazu 3. u 4. veku.

Sergije i Vakh su bili hrišćani, čija je vera otkrivena prilikom polaganja žrtve u hramu boga Jupitera, što su oni bili obavezni da čine kao vojnici.

Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.

Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.

Pročitajte i  Slavimo Svete vrače Kozmu i Damjana: Ovo su običaji vezani za veliki praznik

Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.

Srđevdan je u srednjem veku bio rasprostranjen praznik, sa verovatno znatnim učešćem stanovništva u obeležavanju te krsne slave. Nakon cvetanja ovog kulta u Siriji od 4. do 7. veka, prostor zapadnog Balkana predstavljao je region sa snažnim uporištem kulta Sv. Sergija i Vakha tokom većeg dela srednjeg veka.

Pod carem Justinijanom I (527 – 565), koji je ovim svecima podigao crkvu u Carigradu, kult Sv. Sergija i Vakha raširio se na zapad, naročito na prostoru između Drača i današnjeg Dubrovnika, gde je prema sačuvanim podacima postojalo više od 15 crkava posvećenih ovim svecima.

Pročitajte i  Običaji na Aranđelovdan: Verovanje kaže da ovaj anđeo silazi među ljude OVAKO ĆETE GA PREPOZNATI

Odatle se slavljenje Srđevdana širilo u unutrašnjost, tako da je ova slava u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih.

Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.

Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Na ikonama se Sv. Sergije i Vakho predstavljaju u običnim tadašnjim odorama sa krstom i mitrom, kao znakom mučeništva.

Običaji na taj dan

Pročitajte i  Danas je Aranđelovdan: Slavimo Svetog arhangela Mihaila, prvog među anđelima

Stari je običaj da se na taj dan za ukrašavanje koriste palmine grančice. Na drugim prostorima Bliskog istoka, usled vekovne dominacije islama, njihov kult je zamro kako je nestajalo hrišćanskog stanovništva, pa je većina nekadašnjih crkava pretvorena u džamije. Prevlast druge religije nije izbrisala prastare narodne običaje, pa Sv. Sergija pustinjski nomadi i danas smatraju svojim zaštitnikom.

Takođe, ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove. U našem narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime