Славимо Срђевдан, крсну славу и празник са многим обичајим: Верује се да светац данас лечи све који пате од ових болести

0
1386
Фото: Јутјуб/принтскрин

Сергије  и Вакх били су официри пограничних трупа римске војске у Сирији (провинцији Аугуста Еуфратска), на граници према држави Сасанида у Персији.

Њихов живот пада у време реорганизације Римског царства од стране цара Диоклецијана (владао од 286. до 305. године), као и великих прогона хришћана на прелазу 3. у 4. веку.

Сергије и Вакх су били хришћани, чија је вера откривена приликом полагања жртве у храму бога Јупитера, што су они били обавезни да чине као војници.

Сам цар Максимилијан је наредио да им се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху.

Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа, мука и смрти, али оба светитеља остали су чврсти у својој вери. Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији.

Pročitajte i  Симболи на Бадњи дан и Божић који не потичу из православља: Прегршт је паганских обичаја које су Срби увели у своју религију

Оба ова мученика и витеза вере Христове страдали су око 303. године.

Срђевдан је у средњем веку био распрострањен празник, са вероватно знатним учешћем становништва у обележавању те крсне славе. Након цветања овог култа у Сирији од 4. до 7. века, простор западног Балкана представљао је регион са снажним упориштем култа Св. Сергија и Вакха током већег дела средњег века.

Под царем Јустинијаном И (527 – 565), који је овим свецима подигао цркву у Цариграду, култ Св. Сергија и Вакха раширио се на запад, нарочито на простору између Драча и данашњег Дубровника, где је према сачуваним подацима постојало више од 15 цркава посвећених овим свецима.

Pročitajte i  Урнебесно: Одговор цара Душана папи Иноћентију VI и целом Ватикану на писмо за Бадњи дан, методом "сваком по заслузи"

Одатле се слављење Срђевдана ширило у унутрашњост, тако да је ова слава у средњовековној Зети била једна од значајнијих.

Према једној легенди, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су пренете и мошти Св. Сергија и Вакха, где је од раније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.

Земљорадници (ратари) нарочито пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља, јер на тај дан не ваља орати. На иконама се Св. Сергије и Вакхо представљају у обичним тадашњим одорама са крстом и митром, као знаком мучеништва.

Обичаји на тај дан

Pročitajte i  Најлепше поруке за Божић: Уз традиционално "Христос се роди" подарите пријатељима оригиналне божићне поздраве и жеље!

Стари је обичај да се на тај дан за украшавање користе палмине гранчице. На другим просторима Блиског истока, услед вековне доминације ислама, њихов култ је замро како је нестајало хришћанског становништва, па је већина некадашњих цркава претворена у џамије. Превласт друге религије није избрисала прастаре народне обичаје, па Св. Сергија пустињски номади и данас сматрају својим заштитником.

Такође, овај празник је у црквеном календару обележен црним, масним словима, па не би требало радити кућне послове. У нашем народу се верује да ће данас бити излечени сви који болују од срдобоље (дизентерије) и болести костију. Такође се сматра да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме, као и да на данашњи дан и дивље звери бивају питоме и кротке.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име