U vreme cara Antonina Sveti Averkije bio je episkop u gradu Jerapolju Frigijskom.
U tome gradu većinom neznabožačkom, aSveti Averkije upravljao je svojim malobrojnim stadom tugujući u srcu zbog tolikog mnoštva neznabožaca, idolopoklonika, i moleći se prilježno Bogu, da ih Bog obrati svetlosti istine.
U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole. Kada ga razjareni neznabošci htedoše ubiti, u tom trenutku pripadoše Božjem čoveku tri besna mladića bacajući penu i urlajući, i Božji čovek izgna iz njih demone, i mladići postaše zdravi i mirni.
Videvši to neznabošci obratiše svoj gnev u divljenje Hristovome čudotvorcu, i odmah 500 njih primiše krštenje. Malo po malo i ceo grad Jerapolj poverova u Hrista i krsti se.
Antipat oblasti te Publije imaše majku slepu. Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi. Pod starost bi sv. Averkije pozvat u Rim, gde isceli poludelu carevu kćer.
Nekoliko puta javljaše se Gospod Hristos Svome vernom sledbeniku. Ljudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama. Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj. Po uputstvu samog Gospoda propovedao Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. U dubokoj starosti predstavio se Gospodu svome ljubljenome, u gradu Jerapolju, krajem II stoleća.
BESEDA na današnji dan govori o krasoti Hristovoj iznad svake krasote:
Sveto Pismo ne pridaje osobitu cenu telesnoj lepoti, kao uopšte nečemu prolaznom. Zato treba svaki čitalac Svetoga Pisma da bude dovoljno pažljiv i mudar, te da zna pohvalu telesnoj lepoti primeniti na duh i duhovne vrednosti. Nesumnjivo da krasota duhovna daje neku čudnu privlačnost i najnestrojnijem telu, kao što opet rugobna duša čini odvratnim i najstrojnije telo.
Hrist mu se nekoliko puta javljao. Prema njegovim uputstvima, propovedao je Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. Umro je u Jerapolju krajem drugog veka.
