Име му значи свемилостиви, заштитник је медицинара и апотекара, а сведочења о његовим исцелитељским моћима су бројна.
Свети Пантелејмон или Пантелија празнује се 9. августа, као последњи од пет огњевитих светаца у години.
Верује се да су његове мошти чудотворне као и његова икона. Међу Србима је изузетно поштован.
Рођен је за време жестоког прогона хришћана, у Никодимији у Малој Азији, у угледној и богатој породици. Мајка му је била хришћанка, а отац незнабожац.
Родом из Никомидије од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула а отац Евсторгије. Као младић изучио лекарске науке.Бројни су записи о чудотоворним излечењима која се приписују Светом Пантелејмону.
Он је чудотворно излечио слепог човека који је потом прихватио Христову веру.То је изазвало завист лекара који су узалуд тог човека покушавали да излече, а који су потом Пантелејмона оптужили да је хришћанин. Изашавши пред суд цара Максимијана, јавно је то признао. Пред царем је излечио и човека који је дуго боловао што је многе незнабошце привукло хришћанству.
Цар је Светог Пантелејмона ставио на муке, али му се Господ јављао неколико пута и исцељивао га.На крају, на губилишту, Свети Пантелејмон је клекнуо и почео да се моли. Џелат га удари мачем по врату, али мач се одби и поломи. Није могао да му посече главу док се Свети Пантелејмон није помолио и сам рекао да сад могу да га посеку. Страдао је 304. године.
Ево у којим се приликама призива Свети Пантелејмон:
Призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу. Делови светих моштију овог великомученика налазе се у манастиру Хиландару, као и у три цркве у Београду: у храму Рођења Пресвете Богородице на Калемегдану (црква Ружица), затим у храму Светог Архангела Гаврила и у подворју Московске патријаршије, односно у храму Свете Тројице (такозвана Руска црква).
Манастир Светог великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи.
У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Од 1998. године ово је женски манстир.
Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
