Српска православна црква и верници данас славе свету великомученицу Ефимију. Света великомученица Ефимија рођена је, васпитавана и овенчана мучеништвом у Халкидону, граду Витиније, који лежи на заливу Црног Мора, према Цариграду, с друге стране мореуза Босфор.
Пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен. Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за време четвртог васељенског сабора у Халкидону. Тај сабор је сазван у време цара Маркијана и Пулхерије 451. године после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле две природе, божанска и човечанска, него само једна, божанска.
Два вероисповедања су била написана и постављена на прси великомученице, ковчег затворен и запечаћен царским печатом, а постављена је и војничка стража. Затим су сви провели три дана у посту и молитви. Четвртог дана, кад су отворили ковчег видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке, а јеретичко под њеним ногама. Тако је Божја сила решила спор у корист Православља. Повод да се одаберу њене мошти за помоћ на сабору било је то што су се у прошлости показивале као чудотворне.
Људи када су то видели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцељења од болести. Осим што је исцељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот.
Осим тога, Ефимија се јављала верницима који су јој се са вером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.
