Običaji na Krstovdan: Veruje se da ljudi rođeni na ovaj dan nose jedno posebno obeležje

0
9000
Autor: Novgorod - http://www.wco.ru/icons/, Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1133742

Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Ovaj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozviženje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Za ovaj dan u našem narodu se vezuje veliki broj običaja i radnji:

Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Pročitajte i  Zvali su ga Zmaj od Radana: Najbolji mačevalac vojske cara Lazara, Kosančić Ivan, bio je izuzetno obrazovan

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti “oskudna i bolešljiva”.

Domaćice i poslodavci obavezno treba da urade ove stvari:

Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi po kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Pročitajte i  12 starih narodnih običaja za Badnji dan: Radnje koje odlučuju o sudbini kuće i ukućana

Na ovaj dan u svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice. Naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.

Pročitajte i  Božićni običaji koji se polako zaboravljaju: Koledari, čarojice ili vješalice pevaju moleći za sreću, snagu i ljubav

Veruje se da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voća, kako bi mu se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom, te je on kasnije služio za razna isceljenja.

U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

Brojni su i krstovdanski vašari, a najveći je onaj u Gornjoj Pčinji.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime