“Светли са твога чела, сунце петокрако”, поручује Љубивоје Ршумовић у стиховима, вечно у част малог Славољуба Kовића, дечака огромног срца, кога су Немци убили 1942. године.
Слава, како су га звали, рођен је 21. августа 1924. године у Богатићу, у сиромашној породици. Имао је тешко детињство. Са три године остао је без оца, а због неухрањености и лоших услова живота, школу је уписао са закашњењем од две године. После основне школе уписао је кројачки занат, али га није завршио због Другог светског рата, који је почео у то време.
Овај сиромашни дечак прикључио се 1941. године групи партизана. Немци су га заробили у Милини на Церу и одвели у логор Забран код Шапца. Тамо су га крвнички мучили да би им одао имена партизана и њихових сарадника.
Наш песник Љубивоје Ршумовић, кога је судбина овог дечака од 17 година инспирисала да напише песму “Поема о ћутању”, каже да што су младог Славу Немци више тукли, то је он на све њихове ударце гласније одговарао: “Туците, убијте, победа је наша!”
Пошто никако нису могли да сломе храброг Славу, на Бадње вече 1942. године, Немци су му бајонетом урезали звеузду петокраку на челу и тако крвавог га фотографисали. Неколико дана касније, 10. јануара, Слава је стрељан са свим осталим заробљеницима.
– Он је био само дечак када су га на свиреп начин убили. Због тога смо одлучили да нашем вртићу дамо назив по њему – рекла је директорка вртића у Богатићу Љубица Kнежевић.
Ово су стихови из поеме Љубивоја Ршумовића, Слави у част:
Славољубова звезда
“То што си ти учинио није могао свако,
то мора да се памти
и када несреће оду,
светли са твога чела,
сунце петокрако,
као најљубавније речи:
– Слава воли слободу”
Kако би му одали почаст народ је направио његову бисту која стоји у спомен-парку на Јабуци код Пријепоља, уз бисте његових вршњака Бошка Бухе и Сирогојна.
Извор: курир
