“Svetli sa tvoga čela, sunce petokrako”, poručuje Ljubivoje Ršumović u stihovima, večno u čast malog Slavoljuba Kovića, dečaka ogromnog srca, koga su Nemci ubili 1942. godine.
Slava, kako su ga zvali, rođen je 21. avgusta 1924. godine u Bogatiću, u siromašnoj porodici. Imao je teško detinjstvo. Sa tri godine ostao je bez oca, a zbog neuhranjenosti i loših uslova života, školu je upisao sa zakašnjenjem od dve godine. Posle osnovne škole upisao je krojački zanat, ali ga nije završio zbog Drugog svetskog rata, koji je počeo u to vreme.
Ovaj siromašni dečak priključio se 1941. godine grupi partizana. Nemci su ga zarobili u Milini na Ceru i odveli u logor Zabran kod Šapca. Tamo su ga krvnički mučili da bi im odao imena partizana i njihovih saradnika.
Naš pesnik Ljubivoje Ršumović, koga je sudbina ovog dečaka od 17 godina inspirisala da napiše pesmu “Poema o ćutanju”, kaže da što su mladog Slavu Nemci više tukli, to je on na sve njihove udarce glasnije odgovarao: “Tucite, ubijte, pobeda je naša!”
Pošto nikako nisu mogli da slome hrabrog Slavu, na Badnje veče 1942. godine, Nemci su mu bajonetom urezali zveuzdu petokraku na čelu i tako krvavog ga fotografisali. Nekoliko dana kasnije, 10. januara, Slava je streljan sa svim ostalim zarobljenicima.
– On je bio samo dečak kada su ga na svirep način ubili. Zbog toga smo odlučili da našem vrtiću damo naziv po njemu – rekla je direktorka vrtića u Bogatiću Ljubica Knežević.
Ovo su stihovi iz poeme Ljubivoja Ršumovića, Slavi u čast:
Slavoljubova zvezda
“To što si ti učinio nije mogao svako,
to mora da se pamti
i kada nesreće odu,
svetli sa tvoga čela,
sunce petokrako,
kao najljubavnije reči:
– Slava voli slobodu”
Kako bi mu odali počast narod je napravio njegovu bistu koja stoji u spomen-parku na Jabuci kod Prijepolja, uz biste njegovih vršnjaka Boška Buhe i Sirogojna.
Izvor: kurir
