На столу сваког домаћина и даље се налазе предмети из српске традиције без којих ниједна слава не може да се обележи: славски колач, жито, вино и славска свећа.
Домаћице су славски колач обавезно месиле од освештане воде, славска свећа је била од правог воска, а сваки гост који је на слави пио вино пио је у част светитеља и за здравље домаћина, показујући да је достојан вере и одан хришћанским обичајима.
Модерно време је, међутим, донело велике измене у припреми славске трпезе. Многе домаћице чак и не месе хлеб код куће него га наруче у пекарама и продавницама. Разна алкохолна пића постала су незаменљиви део славског весеља које подстиче расположење гостију, а од предјела до колача избор је толико разнолик да би се помислило како је главни смисао славе да се угоди стомацима.
Сваки гост који долази, требало би да најпре поздрави домаћина речима: “Помози Бог, срећна вам слава!”, и тек онда се почасти житом и вином и прекрсти. Светац је заштитиник дома и некада се јело и пило у његову част, а не ради личног задовољства.
Међутим, и наши стари умели су да се проведу за свечаре, па она Сремчева комедија о Ивковој слави није тако далека од праве истине.
Светковање кућног свеца или слава трајало је по обичају 3 дана. Првог дана су долазили кумови, ужа родбина. Другог дана, за трпезом се нађу пријатељи, а трећег се комшије позивају на ситне колаче и кафу.
Ево и шта су то домаћице износиле на славску трпезу:
Предејло није било доминантно на славском столу, али ништа мање није чинило сиромашнију трпезу. Међутим, јела су се износила редом и свако од гостију је имао избор.
Гибаница, ајвар, туршија и рен чинили су целину уз печење, подварак, проју и погачу. Оно што се засебно служило били су ситни колачи: ванилице, бресквице, ролати, обланде и слатке пите.
Данас је спектар далеко шири и разнобојнији, а традиција је донекле задржала свој примат. Ипак, оно што је чинило славу некада тј. славски сто јесу оброци органског и природног порекла. Данас, због темпа живота, домаћице често прибегавају куповним производима.
Оно што је потпуно погрешно јесте прослава свечара у ресторанима и кафанама. Не само да је амбијент погрешан, него се тиме заиста слава своди само да јело и пиће, а поштовање светитеља је потпуно занемарено. То није слава, већ ручак и вечера за пријатеље и фамилију.
Опанак, Ствар укуса
