Na stolu svakog domaćina i dalje se nalaze predmeti iz srpske tradicije bez kojih nijedna slava ne može da se obeleži: slavski kolač, žito, vino i slavska sveća.
Domaćice su slavski kolač obavezno mesile od osveštane vode, slavska sveća je bila od pravog voska, a svaki gost koji je na slavi pio vino pio je u čast svetitelja i za zdravlje domaćina, pokazujući da je dostojan vere i odan hrišćanskim običajima.
Moderno vreme je, međutim, donelo velike izmene u pripremi slavske trpeze. Mnoge domaćice čak i ne mese hleb kod kuće nego ga naruče u pekarama i prodavnicama. Razna alkoholna pića postala su nezamenljivi deo slavskog veselja koje podstiče raspoloženje gostiju, a od predjela do kolača izbor je toliko raznolik da bi se pomislilo kako je glavni smisao slave da se ugodi stomacima.
Svaki gost koji dolazi, trebalo bi da najpre pozdravi domaćina rečima: “Pomozi Bog, srećna vam slava!”, i tek onda se počasti žitom i vinom i prekrsti. Svetac je zaštitinik doma i nekada se jelo i pilo u njegovu čast, a ne radi ličnog zadovoljstva.
Međutim, i naši stari umeli su da se provedu za svečare, pa ona Sremčeva komedija o Ivkovoj slavi nije tako daleka od prave istine.
Svetkovanje kućnog sveca ili slava trajalo je po običaju 3 dana. Prvog dana su dolazili kumovi, uža rodbina. Drugog dana, za trpezom se nađu prijatelji, a trećeg se komšije pozivaju na sitne kolače i kafu.
Evo i šta su to domaćice iznosile na slavsku trpezu:
Predejlo nije bilo dominantno na slavskom stolu, ali ništa manje nije činilo siromašniju trpezu. Međutim, jela su se iznosila redom i svako od gostiju je imao izbor.
Gibanica, ajvar, turšija i ren činili su celinu uz pečenje, podvarak, proju i pogaču. Ono što se zasebno služilo bili su sitni kolači: vanilice, breskvice, rolati, oblande i slatke pite.
Danas je spektar daleko širi i raznobojniji, a tradicija je donekle zadržala svoj primat. Ipak, ono što je činilo slavu nekada tj. slavski sto jesu obroci organskog i prirodnog porekla. Danas, zbog tempa života, domaćice često pribegavaju kupovnim proizvodima.
Ono što je potpuno pogrešno jeste proslava svečara u restoranima i kafanama. Ne samo da je ambijent pogrešan, nego se time zaista slava svodi samo da jelo i piće, a poštovanje svetitelja je potpuno zanemareno. To nije slava, već ručak i večera za prijatelje i familiju.
Opanak, Stvar ukusa
