Мученичка смрт Гаврила Принципа и данас мистерија: Годинама сурово тортурисан издржавао је казну у страшним условима

0
2236
Фото: Википедија

Убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године, било је повод за почетак Првог светског рата, а атентатор Гаврило Принцип осуђен је на затворску казну од 20 година, где је зверски мучен, све док није умро у најгорим мукама на данашњи дан, 28. априла 1918. године у чешком затвору Терезину

Његова смрт до данас је мистерија, мада је као званичан узрок смрти наведена туберкулоза. Забележено је и да је Принцип у тренутку смрти тежио мање од 40 килограма.

Гаврила Принципа био је малолетан када је извршио атентат и због тога није могао да буде осуђен на смрт, уместо тога, осуђен је на 20 година робије. Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет се кретао ка неминовном разарању.

Pročitajte i  Називали га "ђавоље семе" и "католичка подвала": Карађорђе батинама натерао Србе да прихвате кромпир

Принцип је одведен на издржавање робије у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. У Терезин су у децембру исте године пребачени и други учесници атентата у Сарајеву – Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић, али Принцип је држан у строгој изолацији и под сталном тортуром.

Детаљи његовог тамновања до данас нису са сигурношћу потврђени и о њима се зна само на основу сведочења појединих затвореника, и сећања стражара. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас о његовој мученичкој смрти сведоче једино окови у зиду за које је Гаврило Принцип био свезан. Принцип је остављан тако данима, а након година тортуре израњављена лева рука му се инфицирала и морала је да буде ампутирана.

Осим окова, у влажној ћелији налазиле су се само голе даске на којима је спавао. Једино друштво били су му пацови. Затвореници у Терезину генерално су издржавали казне у страшним животним условима. Храњени су нередовно, мучени константно, а ако би се неко разболео – пре је остављан да умре, него лечен.

Pročitajte i  Вежбе за мозак Владете Јеротића: Због њих је био виталан и бистар до краја живота
Фото: Википедија

Сви ови “третмани” били су многоструко гори за “убицу цара”. Причало се да је Гаврило храну добијао тек сваки пети дан, а да је свакодневно мучен и то на нарочито сурове начине. Наводно, стављали су га у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво ексера, па би га у њему котрљали док се ексери забадају у Гаврилово измучено тело, пише Историјски забавник.

Након година таквог страшног живота, Гаврило Принцип једноставно више није могао даље. Умро је у затвору 28. априла 1918. године. Иронично, мало пред крај Првог светског рата.

Pročitajte i  Здрава сам, кућа ми је пуна, али срце празно: Одговор који јој је дао владика Николај заувек ће је ПРОМЕНИТИ

Два гроба за Принципа

Према унапред предвиђеном плану, тело Принципа требало је да заувек нестане. Сахрањен је ноћу у необележеном гробу на месном католичком гробљу, али је један од војника који су учествовали у копању раке, Чех по националности, након рата открио локацију гроба.

Посмртни остаци Гаврила Принципа и осталих учесника атентата су 7. јула 1920. пренесени у заједничку гробницу у Сарајеву да би 1939. били сахрањени у “Kапели Видовданских хероја”. На плочи уграђеној у капелу на којој се налази натпис “Видовдански хероји” са именима Видовданских хероја стоје и Његошеви стихови: “Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити”.

Kурир.рс/ Историјски забавник

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име