Монах Арсеније, старешина манастира Рибница надомак Мионице, на свом Фејсбук профилу упутио је снажну поруку поводом актуелних дешавања у Црној Гори где режим покушава да уништи Српску православну цркву и њене светиње.
Поруку преностимо у целини:
Месија се родио – заиста се родио!
Заиста се Христос Месија родио, и рађа се непрестано у срцима оних који то зажеле и од Њега заишту.
Прошао је и овогодишњи Божић и упловили смо у нову годину, још један круг земље око сунца. Но, није се завршио Божић и никада се неће завршити, јер се Син вечно рађа од Оца, као што и Свети Дух вечно происходи од Њега. И ми ћемо се, ако Сина Божијег будемо носили у свом срцу, свакога дана рађати као све новији и млађи, док се коначно, као духовна новорођенчад, не будемо, кроз зору хришћанске смрти, родили у вечни живот.
Дошао је Божић, прошао је пост. У посту смо били бодри, орни и радосни за подвиг, молитву и богослужење. Али, шта сада када смо поново ушли у период мрса и опуштености? Сада морамо бити опрезни и мудри, и не препустити се и не задремати. Јер луциферова војска никада не спава и, ако није могла да нас порази и пороби у посту, то ће покушати да нам учини после поста ако одлoжимо оружје сматрајући да смо безбедни.
Масонисти, кабалисти, комунисти, глобалисти, и остали сатанисти, напали су на Православље, светосавље, и српске и свеправославне светиње у српској земљи – Црној Гори. Луцифер не воли да напада било како и било када. Он то воли да чини ритуално. Овај напад, и ову пљачку миленијума, испланирао је баш на Божић, на 800 година самосталности Српске Цркве. Њему, космичком отпаднику, није битно да убије само тело него, много пре и рађе, и саму душу. Мисли да ако ударац буде што суровији, страшнији и нечовечнији, то ће пре да обори Хришћанина на колена. Али, заборавио је, непријатељ Бога и људи, да свој ритуал, истоветно и умоболно, спроводи у дело већ вековима, а да тако само јача Цркву Божију и народ Божији. И тако ће бити, на његову жалост, и сада и до скончања века.
Ми знамо свој пут и циљ, где смо кренули и где ћемо, ако Бог да, стићи. А њима да Бог подари разум и покајање да не заврше тамо куда су кренули, тамо где ће од бола жвакати своје језике, и где времена за покајање више неће бити. Да престану да раде то што раде, ЈЕР, О ГОСПОДЕ, НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ!
