Monah Arsenije, starešina manastira Ribnica nadomak Mionice, na svom Fejsbuk profilu uputio je snažnu poruku povodom aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori gde režim pokušava da uništi Srpsku pravoslavnu crkvu i njene svetinje.
Poruku prenostimo u celini:
Mesija se rodio – zaista se rodio!
Zaista se Hristos Mesija rodio, i rađa se neprestano u srcima onih koji to zažele i od Njega zaištu.
Prošao je i ovogodišnji Božić i uplovili smo u novu godinu, još jedan krug zemlje oko sunca. No, nije se završio Božić i nikada se neće završiti, jer se Sin večno rađa od Oca, kao što i Sveti Duh večno proishodi od Njega. I mi ćemo se, ako Sina Božijeg budemo nosili u svom srcu, svakoga dana rađati kao sve noviji i mlađi, dok se konačno, kao duhovna novorođenčad, ne budemo, kroz zoru hrišćanske smrti, rodili u večni život.
Došao je Božić, prošao je post. U postu smo bili bodri, orni i radosni za podvig, molitvu i bogosluženje. Ali, šta sada kada smo ponovo ušli u period mrsa i opuštenosti? Sada moramo biti oprezni i mudri, i ne prepustiti se i ne zadremati. Jer luciferova vojska nikada ne spava i, ako nije mogla da nas porazi i porobi u postu, to će pokušati da nam učini posle posta ako odložimo oružje smatrajući da smo bezbedni.
Masonisti, kabalisti, komunisti, globalisti, i ostali satanisti, napali su na Pravoslavlje, svetosavlje, i srpske i svepravoslavne svetinje u srpskoj zemlji – Crnoj Gori. Lucifer ne voli da napada bilo kako i bilo kada. On to voli da čini ritualno. Ovaj napad, i ovu pljačku milenijuma, isplanirao je baš na Božić, na 800 godina samostalnosti Srpske Crkve. Njemu, kosmičkom otpadniku, nije bitno da ubije samo telo nego, mnogo pre i rađe, i samu dušu. Misli da ako udarac bude što suroviji, strašniji i nečovečniji, to će pre da obori Hrišćanina na kolena. Ali, zaboravio je, neprijatelj Boga i ljudi, da svoj ritual, istovetno i umobolno, sprovodi u delo već vekovima, a da tako samo jača Crkvu Božiju i narod Božiji. I tako će biti, na njegovu žalost, i sada i do skončanja veka.
Mi znamo svoj put i cilj, gde smo krenuli i gde ćemo, ako Bog da, stići. A njima da Bog podari razum i pokajanje da ne završe tamo kuda su krenuli, tamo gde će od bola žvakati svoje jezike, i gde vremena za pokajanje više neće biti. Da prestanu da rade to što rade, JER, O GOSPODE, NE ZNAJU ŠTA RADE!
