На конкурсу за споменик Стефану Немањи победио је тим вођен професорима из Москве и Београда – скулптором Алексанрдом Рукашњиковим и атхитектом Петром Арсићем.
У овом случају он је замишљен као напукли византијски шлем, који се путем својеврсних кракова ослања на тло, а из којег се, као из изломљене љуске јајета помаља владарско жезло, које такође почива на тлу. Овим се наглашава континуитет наше културе, која се као феникс рађа из византијске, на коју се најпре Стефан Немања, а затим и његови потомци у највећој мери ослањају током трајања средњовековне српске државе.
Нису нам сачувани подаци како су изгледала жезла наших владара, па је његов изглед у овом случају производ слободне замисли самог скулптора.
Простор испод византијског шлема, то јест око жезла, замишљен је као саборни простор српског народа, а са његове унутрашње стране су угравиране сцене из Немањиног живота. Са спољне стране су приказане његове две најзначајније задужбине — црква Манастира Студенице и Манастир Хиландар.
Сама фигура Стефана Немање, како тврде њени идејни творци, била је посебан изазов.„За почетак, нигде нису сачувани портрети Стефана Немање из његовог зрелог периода, већ искључиво из монашког живота, када се представља као монах Симеон. Скулптор је по свом нахођењу, али и цртама лица Немањиних потомака, владару подарио одговарајући лик. Његова одећа је профана владарска, о боку му је опасан мач, јер је пре свега њиме изборена самосталност прве српске државе, док му се у рукама налазе Хиландарски типик и високо подигнути православни крст, као симбол вере и цркве којој је био дубоко посвећен и на коју се највише ослањао током своје владавине. Можда се некоме не допада ова порука, али споменик исказује симбиозу профане и сакралне власти, каква је иначе постојала у средњем веку.“
Што се тиче урбанистичког решења Трга, оно је у потпуности подређено споменику и згради железничке станице у његовој позадини. Најпре се око споменика простиру концентрични кругови у виду светлости, који симболизују стваралачку енергију коју је одаслао наш велики жупан. Ови кругови се даље претварају у полурадијалну парковску композицију, коју чине травнате површине и пешачке стазе. Споменик окружују фонтане, а више растиње и дрвеће су помакнути у најдаље зоне полурадијалног простора, како не би заклањали скулпторалну композицију и како би послужили као звучна изолација од околног саобраћаја.
Кружни облик Трга својим закривљеним фасадама већ прате околне зграде, које су изграђене у међуратном периоду и које су још тада планиране да гледају на полукружни Вилсонов трг.
Како истичу на порталу Спутник, да би се ово решење извело, потребно је у потпуности изместити железничку станицу на нову локацију Прокопа, али и извршити целокупну реконструкцију садашњег Трга, по којој је планирано кружно трасирање друмског саобраћаја и могуће истоветно трасирање трамваја.
Главни консултанти ангажовани на пројекту биће московски стручњаци — професор Николај Мухин и уметник и академик Николај Шумаков, пише српски портал „Градња“.
Спутник
Овако ће изгледати споменик и Трг Стефана Немање у Београду
