У подгорском селу Осечина пре једног века познати ратник из овог краја Владислав Петровић сахранио је коња Ацка и подигао му споменик. Тако му је одао почаст јер је са њим учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату.
Из ове штале извео је Ацка, једног од седам коња, Владислав Петровић и 1912. године отишао да брани отаџбину. Са њим је у рат, са кобилом Тицом, пошао и рођени брат Радоје. После осам година ратовања за отаџбину, вратили су се у Осечину са Ацком и Тицом. Још 5 година поживео је Ацко којег је Владислав звао братом и ратним другом. Кад је угинуо, одлучио је да га сахрани и да му подигне споменик. О њему брине унук Ранко.
“Ја из поштовања и осећам дуг према моме деди, и једом и другом, према ратницима, према Солунцима, према борцима, осећам из поштовања да њихову традицију наставим према поштовању коња који је пренео на својим плећима, однео живе и донео живе и зашто сад ја не би то ја сад одржавао”, каже Владиславов унук Ранко Петровић, земљорадник из Осечине.
Споменик Ацку је поред сеоског пута у Осечини. Владислав је желео да га сахрани на породичном гробљу, поред себе. Није му остварена жеља, па ни он није хтео у породично гробље. Сахрањен је у вароши Осечина.
“Ранко је сахрањен ту где је хтео, Радоје је сахрањен где је хтео. Владислав је хтео да се сахрани овде крај брата, а коња је хтео да сахрани овде. Међутим, поп то није дао”, објашњава Ранко.
Споменик Ацку, у Осечини мисле да је јединствен у свету, као прича о великој љубави човека и коња, која ни после скоро једног века не може да се избрише.
За РТС припремио Радован Лазаревић
