Матија Бећковић о споменику краљу Александру Ујединитељу: Има споменик и у Паризу и у Марсељу, а у Београду нема ни улицу

1
2044

“Слободна Србија се двоуми, а прича о споменику оцу и сину, краљу Петру и Александру у Паризу, леп је пример нашег беспућа. Како друкчије разумети да прва жртва фашизма, краљ Александар, убијен пред очима милион Француза, има споменик и у Паризу и у Марсељу, а у Београду нема ни улицу. Ваљда да се не замеримо усташама, ВМРО и осталим фашистима”

Истакнути српски академик и књижевник Матија Бећковић, поводом иницијативе да се отвори питање да ли треба подићи споменик краљу Александру на стогодишњицу стварања Југославије, у разговору за нови Недељник рекао је:

“Французи се нису показали као искрени савезници у овој ствари. Нашим краљевима нису подигли споменик какав било и где било, него у самом срцу Париза и већи него овај кнезу Михаилу у Београду. Али наш свет и не зна да тај и такав споменик у Паризу постоји. Ниједан наш репортер се никад није из Париза јавио стојећи испред тог споменика.

Министар генерал Марић, посланик Најжар, француски председник Лебрен, посланик Пурић и остали великодостојници испред споменика краљу Петру Првом и краљу Александру Карађорђевићу у Паризу, на дан откривања 9. октобра 1936. (Фото Архив Југославије)
Министар генерал Марић, посланик Најжар, француски председник Лебрен, посланик Пурић и остали великодостојници испред споменика краљу Петру Првом и краљу Александру Карађорђевићу у Паризу, на дан откривања 9. октобра 1936. (Фото Архив Југославије)

Одржавали смо у француској престоници безброј скупова поводом наших страдања, али се, колико знам, никад нисмо окупили код тог споменика ни у Улици краља Петра Првог. Слободна Србија се двоуми, а прича о споменику оцу и сину, краљу Петру и Александру у Паризу, леп је пример нашег беспућа.

Pročitajte i  Моћне и лековите! Двадесет трешања има 10 пута јаче дејство од аспирина

Како друкчије разумети да прва жртва фашизма, краљ Александар, убијен пред очима милион Француза, има споменик и у Паризу и у Марсељу, а у Београду нема ни улицу. Ваљда да се не замеримо усташама, ВМРО и осталим фашистима,” истакао је Бећковић за Недељник.

У интервјуу за Политику из 2015. године Бећковић је рекао да би “најприкладније било да се тај подухват уврсти у програм обележавања стогодишњице Првог светског рата: “Французи би тако показали да воле нас као што смо ми волели њих.” А потом додао следеће:

“Иницијатива групе архитеката да се париски споменик краљевима Петру и Александру Карађорђевићу одлије и постави у Београду наишла је на опречне коментаре. Једни мисле да бисмо тако добили не само споменик него и нешто више од споменика.

А то значи симболичну обнову памћења и нарушеног српско-француског пријатељства као и смањење раздаљине између, у наше време, прилично удаљених Париза и Београда. Други то одбацују и неће да чују ни за два споменика ни за два краља ни за два народа ни за два града, тврдећи да је таква иницијатива депласирана.

Не опредељујући се ни за једну страну, а у жељи да се нађе компромисно решење и ово питање за сва времена скине са дневног реда, реченоме би ваљало додати и нешто што се још није чуло.

Pročitajte i  Говори српски да те цео свет разуме: Изненадиће вас које српске речи користе и Енглези

Наиме, уместо да се париски споменик одлива и реплика поставља у Београду, прави је час да се сруши и уклони и онај оригинал у Паризу. Док се то не учини он ће увек бити предмет оваквих распри, па и камен у ципели српско-француских односа. Не бисмо се зачудили ако би се испоставило да су власти нове Југославије и раније долазиле на ову идеју, али можда Французи никад нису били склонији, а међународне околности погодније, да нам се изиђе у сусрет,” закључио је Матија Бећковић 2015. за лист “Политика”.

Да подсетимо оне који су заборавили, али и упознамо оне који заиста никад нису чули за постојање оваквог споменика:

1207120067

Аутори споменика, који је свечано откривен 19. октобра 1936, јесу угледни француски вајар Максим Реал дел Сарт и архитект Анри Шаје. Коњичка скулптура, укупне тежине осам тона, израђена је од ливене бронзе. Масивни постамент красе три барељефа, исклесана у граниту. На чеоној страни, на француском језику, исписан је епитаф који гласи: Aux Rois Pierre Ier de Serbie le Libérateur et Alexandre Ier de Yougoslavie l’Unificateur (Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу).

Pročitajte i  Храм руске војске отворен на Дан победе: Погледајте како изгледа најраскошније православно здање

На постаменту, са леве стране пише: „Србије више нема али Војска је спасена; ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске“ (телеграм принца-регента Александра председнику Поенкареу, децембра 1915).

Са задње стране постамента налази се бронзани рељефни портрет краља Петра (из млађих дана) са цитатом: „Мени је част што сам војничку каријеру почео под заставом Француске.“ Наиме, Краљ Петар је био поручник француске војске и припадник чувене Легије странаца, у којој се борио против Немаца током француско-немачког рата 1870. године. У њему је био повређен и заробљен, али је побегао из заробљеништва и поново се нашао на француској страни тако што је препливао Лоару код Орлеана. За тај подвиг одликован је Орденом Легије части.

С десене стране постамента пише: „Чувајте Југославију, чувајте француско-југословенско пријатељство“, последње речи Краља Александра, изговорене након атентата у Марсељу 1934. године.

Споменик краљевима Петру и Александру представља најзначајније материјално сведочанство блиских и савезничких односа Србије и Француске током Првог светског рата. То је, истовремено, и место одавања почасти овим значајним историјским личностима.

Споменик се налази у Square Alexandre Ier de Yougoslavie на Тргу Колумбије.

Недељник, Политика, Опанак

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

  1. Против сам именовања улица и подизања споменика Краљу Југославије Александру. Довољно је протоколарно обиљежје као једном од српских владара. Православни и неправославни Срби би требало да су против таквог повампирања југословенства. Сматрам да је то политички погрешан показатељ и примјер покољењима , а као вјерник да је то призивање проклетства – подизање споменика Краљу који је први уклонио из своје титуле придјев српски и самопрогласио се Краљем Југославије, извршио самоокупацију ослобођене српке отаџбине и народа, укинуо српску војску, грб и границе. Окупирао српску престоницу устоличењем у Београду непријатељских официра и свих хрватско-словеначких непријатељских служби, које су биле окупационе у Србији и Црној Гори сво вријеме Великог рата, које су вршиле злочине и убијале српску дјецу од Триглава до Крфа.
    П.С.
    (Али, Срби постављају споменике српским непријатељима као онај кумир Туцовићу на славији, првом и највећем антисрпском активисти, који је демонстрирао у Београду против српске војске када је у Балканским ратовима ишла да ослобађа отаџбину Косово и Метохију од вјековне османске окупације и ропства; који је писа о српској војсци као злочинцима – заједно са саборцем и убицом царске породице Романов Лавом Троцким који је у то вријем боравио у Београду и као нвинар међународне црвене интернационале писао против српске војске у Балканским ослободилачким ратовима као освајачкој).
    http://www.ognjenvojvodic.info/%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BF.h

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име