Ovo je spomenik rodoljubima koji su streljani u zatvoru Gestapoa gde su zverski mučeni i obešeni 17. avgusta 1941. godine na Terazijama za vreme Drugog svetskog rata, podignut je 1983. godine.
Streljani su od strane okupatora (Nemaca) samo zato što su Srbi. Ovo je priča koje nema u udžbenicima istorije –
U zatvorskom dvorištu streljani su učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milina, zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević, njihova beživotna tela ostavljena su da danima vise na stubovima javne rasvete na Terazijama, a cilj okupatora je bio da zaplaši i od oslobodilačke borbe odvrati narod Srbije.
Ploča sa imenima žrtava je nestala, a spomenik pored kog prođe više hiljada ljudi nepoznat je mnogima od njih –
Na Terazijama u neposrednoj blizini Igumanove palate 1983. god postavljena je i bronzana ploča sa epitafom i imenima stradalih. Reljef prikazuje prizor vešanja petorice Beograđana.
U međuvremenu, ploča je nestala, a spomenik, pored kojeg dnevno prođe više hiljada ljudi, je zaboravljen i vrlo mali broj ljudi zna nešto o njemu.
I pored toga što se spomenik nalazi u centru grada i visok je četiri metra, stoji potpuno zanemaren – bez ploče i imena ljudi koji su na tom mestu danima visili obešeni. Čija je ovo sramota?
Svakog 17 avgusta odaje se pošta (polaganje venca) obešenim rodoljubima.
Piše: Đorđe Bojanić, Srpska istorija
