Србија се одужила Немањићима: Споменик великом жупану Стефану Немањи биће свечано откривен на дан Светог Саве

0
621
Извор: Фејсбук, Горан Весић

Споменик великом жупану Стефану Немањи, оснивачу српске средњовековне државе и родоначелнику лозе Немањића, биће свечано откривен на дан његовог сина Светог Саве, 27. јануара 2021. на Савском тргу у Београду. Споменик. Највећи споменик у Србији, дело је руског вајара и академика Александра Рукавишњикова, а висок је чак 23 метара и тежак 80 тона (од чега само бронзе на споменику има 56 тона), на њему је радило 120 људи годину и по дана. Инцијативу за подизање споменика Стефану Немањи покренуо је Александар Вучић, председник Србије, у време док је обављао функцију премијера (2015.).

Споменик допреман из три пута

– Београд нема споменик Немањићима, ако се изузме споменик Душановом законику испред Палате правде. То показује наш однос према сопственој историји који морамо да променимо. Немањићи су владали Србијом више од 200 година и од мале и расцепкане кнежевине створили су моћну царевину и највећу државу на Балкану – наведено је у предлогу тадашњег премијера Скупштини града Београда.
На конкурсу је учестовало шест радова, а жири је прогласио за победнички рад руског вајара и академика Александра Рукавишњикова. Познати руски вајар је споменик радио са архитектом Петром Арсићем, а као један од консултаната ангажован је и професор Николај Мухин, руководилац тима за радове на куполи у Храму Светог Саве.
На изради споменика радило је 120 људи, око годину и по дана. Монументално дело је морало бити исечено у делове како би се лакше допремило из Москве у Београд, а допремано је из три пута.


Споменик чини фигура Немање у царској одори из његовог времена која стоји на напуклом византијском шлему, а који се на четири крака ослања на земљу. Одатле се помаља владарско жезло.
– Како сам замислио, фигура Стефана Немање се једном ногом ослања на симбол државности – врх жезла његовог сина Саве. Ми претпостављамо да је и он имао такво жезло, али није очувано. То није копија Савиног жезла, али личи – објаснио је једном приликом за медије Рукавишњиков.
У постамент, који заправо представља напрсли византијски штит, грађани ће моћи да уђу и то до 50 њих истовремено. Ту ће, на четири велика рељефа моћи да виде угравиране сцене из Немањиног живота и спрске историје – од српских битки, сахране Стефана Немање, до породичног стабла Немањића.
Стефан Немања у десној руци држи мач, а у левој Хиландарску повељу, писану на старословенском језику.
Аутор споменика неће присуствовати церемонији отварања из здравствених разлога, а раније је, у разговору за медије, поручио да споменик неће кварити изглед престонице.
– Моје искуство говори да људима треба да се навикну на тако велики споменик. Верујте да он неће кварити изглед вашег прелепог Београда и надам се да ћете га временом заволет – истакао је Рукавишњиков, као и да су димензије споменика одређене не само према згради некадашње железничке станице, већ и према зградама бочно од споменика.
Рукавишњиков је нагласио да је желео да се споменик заснива на лепоти фресака из српских манастира, које је у више наврата обилазио да би се упознао са српском историјом и традицијом, али и да има “импулс Ивана Мештровића”.
– Жеља је била да се споји традиционално и модерно, јер се иза споменика налази савремени комплекс – навео је руски уменик.

Pročitajte i  ДУХОВНИ СВЕТИОНИK ШУМАДИЈЕ ПРОПАДА НАОЧИГЛЕД СВИХ: Од цркве Деспота Стефана остале су само рушевине

 Ко је био Стефан Немања

Стефан Немања (1113-1199.) био је родоначелник династије Немањића, најзначајније српске средњовековне владарске династије. За њихову владавину везано је оснивање независне српске средњовековне државе, њен највећи економски и културни успон, као и стварање аутокефалне српске православне цркве.
Стефан Немања се родио највероватније 1113. у Рибници, био је четврти, најмлађи син властелина Завиде. Прво је био крштен по римокатоличком обреду, а касније, када се његов отац вратио у Рашку, након што је био прогнан из ње, крштен је по грчком обреду. Византијски цар Манојло И Комнин 1162. додељује жупанију Дубоцицу Стефану Немањи, чиме он постаје директан царев вазал. Непосредно након добијања жупаније, нетрпељивост међу браћом је расла, што је довело до сукоба, па је Стефан Немања, заједно са својим присталицама, заробљен у пећини Рас. Убрзо је ослободен и 1166, а пошто је збацио с власти свог најстаријег брата Тихомира, бива и званично прихваћен као велики жупан Рашке и Византијски вазал. Током периода владавине, од 1168. до 1196, Стефан Немања је заједно са краљевином Угарском и Светим римским царством ратовао против Византије и Млетачке републике и тиме проширио своју територију на Зету и Неретву.
Током 1180-те осваја, између осталог, Београд, Ниш, Косово и Метохију и долази све до данашње Софије.
Био је ктитор великог броја манастира и цркава, а најзначајнији су свакако Студеница, Хиландар и Ђурдеви Ступови. Према легенди, Стефан Немања је Ђурђеве Ступове изградио у знак захвалности светом Ђорђу коме се молио током свог заточеништва у пећини Рас. У марту 1196. предао је власт свом средњем сину Стефану Немањићу, а он се, заједно са супругом Аном, замонашио у манастиру Студеница. Добили су монашка имена Симеон и Анастасија. Са сином Савом отишао је на Свету гору 1198. да обнове манастир Хиландар, где и умире у фебруару 1199. Канонизован је следеће године као Свети Симеон Мироточиви, а његове мошти Сава је донео у Студеницу, да би над њима измирио завађену браћу Стефана и Вукана, где се и данас налазе.

Pročitajte i  Матија Бећковић о "безгробној војсци": Издати од савезника и растргнути у комунистичком терору својим животима платили љубав према отаџбини
Стефан Немања

Умало споменик погрешном човеку

Како је Рукавишњиков једном приликом открио, на Савском тргу умало да буде подигнут споменик погрешном човеку:
– “Мој” је био више источњачког изгледа, са јачим обрвама. Ја сам њега и направио, урадио сам фрагмент – главу, а испоставило се да сам направио другог човека, а не Немању. Када је жири то видео, рекли су ми: “Изгледа да сте направили другог човека”. Показао сам им чији сам портрет користио, па се испоставило да је то био, рецимо, његов праунук.

Pročitajte i  Ретка слава међу Србима: Данас обележавамо ВАЖНОГ СВЕЦА коме се клања цела Европа

Укратко о уметнику

Александар Рукавишњиков рођен је 1950, у Москви, у породици вајара. Дипломирао је 1974. на Московском уметничком институту В.И. Сурикова, где је, од 1993, управник катедре скулптуре. За сталног члана Руске академије уметности изабран је 1997. Ауторске изложбе овог руског вајара одржаване су у Централном дому уметника и у салама Руске академије уметности у Москви, Музеју савремене уметности Насау (САД), Галерији Дилеман (Белгија) и другим музејима и изложбеним просторима широм света. Живи и ради у Москви.

Вајар Александар Рукавишњиков извор: rsbi.ru

Аутор: Љубинка

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име