Средњошколац писменим саставом одржао лекцију младима: Људи се цене по томе какав телефон носе у џепу, а многи родитељи од свог поштеног рада деци не могу да пруже све

Писмени састав шеснаестогодишњег Стефана Јурковића из Новог Сада, на тему ”Проблеми моје генерације”, изазвао је буру позитивних коментара на друштвеним мрежама. Овај свестрани средњошколац навикао је да након школских обавеза помаже оцу у радионици. До сада је са својим оцем, чувеним хуманитарцем – столаром Милетом, направио неколико стотина добротворних хранилица за бебе, а намерава и да настави занат свога оца. Стефану није битно “чији си син, ни ко ти је отац, битно је да једнога дана будеш комплетан човек”.

Овај ученик средње техничке школе “Милева Марић Ајнштајн” времена налази да се бави и спортом. Управо је недостатак свестраности један од бројних проблема са којима се сусреће његова генерација за коју тврди да је “заглупљена технологијима, да се више нико не дружи, људи се цене по томе какав телефон носе у џепу, сматрају да нису вредни ако немају скупе ствари, а многи родитељи од свог поштеног рада деци не могу да пруже све…”
“Ја сам захвалан мојим родитељима на оваквом васпитању и трудићу се да буду поносни на мене” – рекао је млади Стефан који је својим писменим саставом друштву очитао добру лекцију. Стефанов састав преносимо у целости:

“У овом 21. веку, нећу вас слагати, моја генерација, па чак и ја који сам део ње, изразићу се ружно, заглупљени су модерном технологијом, телефонима, компјутерима, видео игрицама, па чак и телевизијом. Волим да слушам приче старијих како је њима било у оно време када ти је била потребна само једна пољана, један леп и сунчан дан, једна лопта и четири камена.
Нашим родитељима, бабама, дедама, прадедовима, ујацима, стринама, стричевима за срећу је било потребно мало, за разлику од нас данас. Данас ако родитељи не могу да ти пруже модеран телефон, скупе патике, скуп компјутер или неку безвредну ствар, одмах они код неке деце испадају много лоши родитељи, а не размишљају о томе зашто родитељи то не могу да им пруже.
Не могу да им пруже зато што се поштеним радом све мање може стећи, а ја се искрено надам да ће се то једног дана променити. Но, отишао сам предалеко, истински проблем наше генерације је тај што одрастамо у времену где нас модерна технологија заглупљује. Цела моја генерација поседује мобилне телефоне.
Када би некима од њих били одузети телефони на недељу дана, ја сам сигуран у то да би избила општа катастрофа, многи не би знали шта би радили са собом. Е, то и јесте проблем моје генерације, ми не знамо да живимо!
Наш живот се своди на то да устанемо ујутру уморни за школу због прекомерног коришћења телефона, одемо у школу, тамо буквално “прозујимо” седам часова, вратимо се кући, једемо, поново легнемо и користимо мобилни телефон до поноћи, и тако у круг сваки дан.
Викенд, весеље, дан када сви излазе, скупи се нас пет, шест, одемо негде седнемо наручимо пиће и чачкамо телефоне, нема комуникације међу људима, данас је битније ко је какву слику ставио на Фејсбук или Инстаграм него било шта друго. Тако је како је, једноставно не знамо да живимо, а то и јесте проблем моје генерације!
Моје је мишљење да би се проблем моје генерације једноставно могао решити одласком на било коју врсту спорта где би за два три сата тренинга очистили своје главе и мисли од превеликих безначајних информација које нам све више ометају правилно одрастање!”

Povezano Widget End -->