Средњовековна Србија: Остаци Велимирових двора у селу Кључ код Мионице сведоци су приче о давном времену

1
1323
Велимирови двори

Велимирови двори представљају средњoвековни сакрални објекат из 15. века, који се налази у месту Кључ у општини Мионица. Смештени су у самом центру села, на месту где река Лепеница прави једну велику кривину пробијајући се кроз падине стеновитих брда. Народно веровање ову грађевину веже за легендарну личност феудалца кнеза Велимира.
Постоје две легенде о настанку Велимирових двора. Према првој, Велимир је вазал султана и учествује у бици под Београдом 1521. и за заслуге у служби добија на управу спахилук који обухвата Кључ и још неколико села. У Кључу гради своје “дворе”, који представљају утврђени феудални замак-град, одакле управља својим поседом. Легенда се протеже и даље на његове синове који су обновили манастир Рибницу код Мионице.
По другој легенди Велимир је богати феудалац кнеза Лазара. Био је врло богат и имао је три сина. Један му се син удавио у Лепеници, а други је пао са коња на Божић и погинуо. Кад то виде несрећни отац он трећег затвори у кулу, па га никуд није пуштао, него га је ту хранио и чувао, само да му се не би каква несрећа догодила. У јесен му донесе зрело грожђе, па је дете по томе знало које је доба године. Али га из грозда уједе змија и тако и трећи син жалосном оцу остане мртав. Народ прича да га је проклео цар Лазар што га није лепо дочекао и угостио када је једном долазио у Мионицу.

Остаци Велимирових двора се састоје од једног зарушеног оградног зида (обзиђа) дужине око 40 м на коме се може уочити место улаза или некадашње капије, затим од урушене цркве (која се налази источно од зида), конака и мутвака (куле) изграђене јужно од улаза у зиду, а која се прислања на сам зид. Црква је била фреско сликана, међутим данас нема сачуваних делова живописа, иако се на улазу и западном зиду уочавају трагови фреско бојења са фреско малтером који је испран.
Сама црквена грађевина је најстарија у комплексу и потиче највероватније из 15. века. На простору око цркве откривен је већи број гробова из 16. и 17. века . Њена основа је једнобродна са припратом, наосом и олтарском апсидом. Са севера јој је дозидана капела. Грађевина је сазидана од притесаних камених блокова. Димензије остатака храма су 12 х 6,7 м. Дозидана спољашња припрата је правилне четвороугаоне основе димензија 7 х 8 м. На спољашњим фасадама цркве видљиве су партије сачуваног живописа са представама декоративних орнамената у виду шах поља и насатично постављене опеке.
Друга сачувана грађевина у комплексу је “мутвак” (кула) који је лоциран на тридесетак метара југозападно од храма и који је доста добро очуван. Ископавања која су извршена у непосредној близини ове грађевине утврдила су да је припадала некадашњој манастирској кухињи и конацима.

Кула Велимирових двора

То је кружна грађевина пречника 3м са зидовима дебелим од 0,7 до 0,9м, а висока 6,5м са уским правоугаоним прозорима на горњем делу грађевине. Једни сматрају да је то нека врста испоснице, “мољнице”. Већина данашњих аутора сматра да је ово мутвак – просторија за припрему хране, мада томе противречи чињеница да нису запажени трагови чађи на зидовима у унутрашњости грађевине.

Унутрашњост куле Велимирових двора, извор: http://flickriver.com/photos/rudar/

Археолошка истраживања су дала занимљиве резултате о старости овог локалитета, наиме нађени су материјални иостаци стари око 5000. година.
Велимирови двори су утврђене за непокретно културно добро – споменик културе 1951. и категорисани од великог значаја, а 1979. године локалитет је проглашен за споменик културе од великог значаја за Републику Србију. Први археолошки радови на локалитету Велимирови двори, обављени су 1978. год. од стране Завода за заштиту споменика из Крагујевца.

Велимирови двори спадају у споменик културе од изузетног значаја и једна су од најзначајнијих туристичких атракција мионичког краја.

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име