Јагат је средњовековна тврђава у Србији/Републици Српској чије се рушевине уздижу на узвишењу Град (око 926 m нмв), делу планине Бић, изнад Прибоја и реке Лим. Назив Јагат потиче из старословенског језика што у преводу значи Црни Дуд, што је и име планине нa којој се тврђава налази.
У прибојском крају постојало је пет средњовековних градова који још увек чекају детаљна стручна истраживања. Први део планираних трогодишњих истраживања, једног од њих града Јагата, приводи се крају, а очекује се да ће стручњаци добити одговоре о прошлости данашњег Прибоја који је настао у подграђу тврђаве.
После два месеца рада и ископаних на десетине тона камена, из дрвећа и жбуња, готово два столећа од када је запустео, појавили су се обриси куле и зидова града Јагата на вису од преко 900 метара из кога се могао контролисати не само пут крај Лима, већ и простор докле поглед сеже, километрима далеко на граници Србије и Босне.
Град Јагат је један од 9 средњовековних градова у Лимској долини и подигнут је да би контролисао пут управо Лимском долином, али и пружао непосредну заштиту оближњем манастиру Бања, који, као и суседни манастир Мажићи, потиче из преднемањићког или са почетка немањићког доба. Није познато када је подигнут град, а у изворима се јавља тек средином XV века. На обали реке, у подножју тврђаве био је средњовековни трг, око кога је настао данашњи Прибој. Тврђава се кроз своју истoрију називала и Бишћански град, Заклон Бишћански и Прибон. Град се налазио на раскршћу српских земаља Рашке и Босне.
Иако се први пут помиње у 15. веку у повељи краља Фридриха трећег, па записима турског путописца Евлије Челебије и низу средњовековних списа, град Јагат или Црни дуд, како преводе његово име, за стручњаке крије много тајни.
„На основу досадашњих истраживања не може се закључити када је он стварно саграђен. По типу градње и по његовом архитектонском склопу свакако га треба датирати пре почетка 15. века, али ће будућа истраживања дати више података из ког је периода, како је у њему организован живот, које су све у њему постојале грађевине и то нам тек предстоји“, објашњава за РТС директор Завичајног музеја „Прибој“, Саво Дерикоњић.
Тврђава се после 1282. налазила под влашћу краља Драгутина нашла се на граници Драгутинове и Милутинове земље. У другој половини XIV века Јагат је припадао територији којом је управљала династија Војиновића. После пропасти Српског царства и слома Војиновића, око 1373. године, тврђава долази под власт бана Стефана Твртка I Котроманића и постаје део Босне.
Од 1,2 хектара простора на коме се град простирао откопан је тек део доњег града – импонзантна одбрамбена култура и део зида. У горњем граду где се налазио господар тврђаве, између стена и дрвећа распознају се понегде пролази, две пећине у које су могли сакрити оружје или храну, цистерна и бунари за воду и тако наслутити свакодневни живот.
У бунар на горњој тврђави вода је стизала из језера са суседног брда, па су становници и у време опсада имали изворску воду.
Остаци тврђаве Јагат припадају општини Прибој и представљају непокретно културно добро. Завод за заштиту споменика културе из Краљева заштитио је 1982. године овај локалитет. Поред Јагата на територији општине Прибој налазе се још 4 утврђена средњовековна града Северин, Остро, Равањски град и Оштрик.
Локалитет Јагат никада није озбиљније археолошки ископаван и истраживан. Завичајни музеј Прибоја на челу са директором Савом Дерикоњићем почео је са ископавањем тврђаве у септембру 2017 године. Цео пројекат истраживања тврђаве финансира Општина Прибој. Археолошка истраживања су у току, а за наредне две године, после ископавања планира се делимична реконструкција и стављање у туристичку понуду.
РТС
