У четврту недељу Великог Поста, која означава средину Часног Поста, Црква слави узвишени пример испосничког живота који представља подвижник Јован Лествичник, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи “Лествица духовна, која узводи на небо” и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем.
То је спис састављен из тридесет поука: Као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога.
Из предговора „Лествице“: Јован Лествичник је живео у шестом веку, а потиче из Сирије или Палестине. Највећи део монашког живота провео је у манастиру св. Катарине на Синају. Био је толико духовно даровит, као да је хиљадугодишњак. Повукавши се у пустињу близу манастира, у њој је провео четрдесет година, у посту и богомислију.
Ова недеља назива се и Средопосна јер је средина Часног поста. То значи да је до празника над празницима Васкрсења Христовог, преостало онолико дана, колико је протекло дана од почетка поста до ове среде.
Последњег дана Средопосне седмице обележавамо Благовести.
