Сремска Митровица кроз векове: Домовина великих римских царева, 5 пута спаљивана и пустошена

0
173

Сремска Митровица, данас главни град Срема, је више пута током историје достизала врхунац и подизана из пепела. Некадашњи Сирмијум што у преводу значи “струјање” оправдава своје историјско име. Шта крије град којим је кроз векове  струјало богатство и пустош, цареви и варвари,  пожари и ратови?

Античко доба

1.век

Историја Сирмијума се уздиже доласком Римљана на његову територију 34. године п.н.е. Почетак 1. века одликују стални устанци домородаца против римске тираније. Након угушених устанака Римљани и културно присвајају град- граде, уређују и шире свој утицај.

Сирмијум

2.век

Као првобитни део области Илирика, Срем се касније припаја Доњој Панонији која временом мења име у Панонија сремска тј. Срем.  Изградњом политички, војно и културно значајних путева римски владари развијају Сирмијум и омогућавају ширење романизације.

3.век

Сирмијум постаје центар историјских дешавања и дом многих римских царева. Цар Пробус (оснивач културе вина у овим крајевима, Деције Трајан (гонич хришћана, Максимиан-Херкулије (изванредан војник) рођени су  у овом величанственом граду. Такође је и цар Диоклецијан био чест посетилац Сирмијума. Као и у осталим римским градовима и у Сирмијуму су подизани храмови, царске палате, форуми, позоришта, купатила, водовод…Први пут се спомиње градска богиња (златне полуге са њеним ликом нађене у Ердељу ). Од божанстава познати су били Марс, Херкул, Јупитер, Нептун…

Градска богиња Фортуна
Жртвеник Јупитера

4.век

Цар Диоклецијан проглашава Сирмијум за престоницу царева за Панонију. Овај век одликују прогони и борбе хришћана. Хришћани су били спаљивани, бацани у реку, сакаћени итд. Познато је 196 мученика Срема. Најстарији од њих је и први сремски владика Иринеј. Цар Диоклецијан  погубио га  је 304. године након одбијања да се одрекне хришћанства. Доласком цара Константина престају прогони хришћана али настају раздори између њих. Седиште хришћанских владика је била црква у Сирмијуму. На једном од црквених сабора у Сирмијуму бива осуђен познати проповедач аријевског јереса, Фотин. Тврдио је да је Христос само човек кога је Бог због врлина узео за сина и дао му благослов.  Услед удара грома 375. године избија пожар на двору и захвата форум и курију. Након смрти цара Теодосија Великог 395. године долази до спора западне и источне половине римског царства и почиње Велика сеоба народа.

Pročitajte i  Музеј Срема: Богатство Римског царства у Србији
Сирмијумски мученици
Надгробни споменик Иринеја

5.век

Сирмијум је настрадао током хунске најезде 448. године када су становници поклани, а град спаљен. Након смрти Атиле и нестанка хунске државе Срем потпада под Источне Готе, а Банат и Ердељ заузимају Гепиди. Овај период обележава смена власти ова два племена.Почетком века саграђена је данас позната црква Св.Димитрија.

Црква Св. Димитрија данас

6.век

-Христе Господе помози граду и заустави Аваре, заштити Римско цартсво и оног који је ово написао- ово су уклесане речи мештана које описују 6. век. Византија губи Срем од Авара након неуспешних преговарања и борби. Сав јавни и приватни иметак града бивају узети од стране Авара, а становништво протерано. Годину дана касније избија пожар и уништава град. Пад Сирмијума и продор Словена на Балкан означавају крај 6. века и антике.

Pročitajte i  Данас је Ђурђевдан, слава Христовог војника који је штитио хришћане
Аварска држава

Средњи век

7.век

Авари доживљавају слом у нападу на Цариград 629. године. Први пут се спомињу преци Срба и Хрвата. Претпоставља се да су они градили аварске бродове код Сирмијума.

8.век

Франачки или Фрушки краљ Карло Велики покорава остатке аварске државе и даје Сирмијуму име Франкохорија. Бива обновљена сирмијска епископија.

Карло Велики

9.век

Бугари преузимају Срем и држе га око 100 година.  Папа Адријан 869. године обнавља епископију и поставља Методије за првог архиепископа.

10.век

У  годинама 10. века Срем потпада под Србе и Мађаре. Часлав Клонимировић 931. године ослобађа већи део српских земаља. Касније их владар Самуило Шишмановић ослобађа од Мађара.

11.век

Византија и Угарска се смењују у поседовању Сирмијума. Спомиње се сремска епископија под охридском архиепископијом.

12.век

Мађари у 12. веку дефинтивно освајају Срем. Земун постаје стратешки важније утврђење, опада моћ Сирмијума. Од некада славног и богатог града остаје само рушевина.

13.век

Митровица у 13. веку добија своје данашње име. За време краља Драгутина у Мачви се развија ново светосавско православље. Први познати монах у Срему био је Арсеније Први, којег је Св.Сава  поставио за наследника.

Pročitajte i  Храм руске војске отворен на Дан победе: Погледајте како изгледа најраскошније православно здање
Арсеније Први

14.век

Након смрти краља Драгутина, угарски краљ Карло Робер заузима Срем и Славонију. Митровица постаје трговачки центар Дубровника.  Током овог века многе православне цркве и манастири су порушени или претворени у католичке. Почетком продирања Турака стари грчко-словенски манастир Св.Димитрија у Митровици је претворен у римокатолички, а страдао је 1396. године. Срем је још једном у историји након турског продора разорен и опустошен 1397. године.

Почетак новог века

15.век

Срби долазе у  Срем и преносе своју уметничку традицију и културу. Деспот Стефан Лазаревић званично добија од краља Сигисмунда поред Купиника, Земуна, Сланкамена и Митровицу. Етничка и верска разноликост услед бројности Срба, Словена, Мађара се наставља. Крајем 15. века на Фрушкој гори подигнут је први српски манастир Хопово.

 

16.век

Митровица бива спаљена 1521. године под ударом Бали Бега. 1527. српски деспот Стеван Берислав осваја Митровицу. Бројни фрушкогорски манастири оснивају се баш у овом веку. Од 16. века српски утицај се шири. На картама се Митровица описује у оквиру Србије. Срем до 1529. године дефинитивно долази под турску власт. Пожаревачким миром 1718. године Сремска Митровица се коначно ослобађа.

Сремска Митровица данас
Грб Сремске Митровице

 

Посетите библиотеку “Глигорије Возаровић” и сазнајте више о Сремкој Митровици.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име