Neobičan, tajnovit, misteriozan dvorac Višnjevac već decenijama privlači lovce na tajanstvene priče. Skriven i osamljen u ataru sela Veliki Radinci, u blizini Sremske Mitrovice, Rume i gotovo zaboravljenog grofovskog sela Erem, ovaj dvorac – letnjikovac odoleva vremenu sa čak dva vlasnika.
Sazidan je 1903. godine, po projektu Hermana Bolea, čuvenog arhitekte češkog porekla, koji ga je sagradio kao luksuznu prizemnu porodičnu zgradu za boravak kneževske porodice Baltazara Odeskalski. Porodica Odeskalki je krajem XVII veka dobila na upravljanje Ilok sa okolnim feudalnim posedima u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji. Mada su danas gotovo izbrisani iz kolektivne svesti ovdašnjeg življa, Odeskalkijevi su odigrali važnu ulogu u razvoju Srema, ako ni zbog čega drugog onda zbog modernizacije fruškogorskih vinograda tokom XVIII i XIX veka. Međutim, nisu stigli i da dugo uživaju u svom novom letnjikovcu, jer su već nakon I svetskog rata (u paketu sa ostatkom austrougarske buržoazije) proterani iz Srema, a njihovi posedi, uključujući i Višnjevac, podeljeni su i rasprodati srpskim kolonistima.
Dvorac ima oko 800 kvadratnih metara površine i podseća na nekadašnju raskoš knezova. U vreme dok je pripadao porodici Odeskalski, ovde je bila i kolonija sa dvadeset kuća biroša. Knez Baltazar, letnjikovac, gospodarske objekte i zemlju, iznajmljivao je porodici Fajfer iz Rume, koja je ovde držala ergelu sa 11 konja – punokrvnih arapskih kobila.
Od 1927. godine, polovinom ovog raskošnog letnjikovca gazduje porodica Kovačević iz Velikih Radinaca, koja ga je otkupila od tadašnje Zagrebačke banke, dok je drugu polovinu dvorca 1945. godine kupio Mirko Bajić iz Rume. Oni su i sadašnji vlasnici prelepog starog zdanja. Činjenica da je za sve ove godine ostao u privatnom vlasništvu spasla je letnjikovac od drastičnijeg propadanja bolje od bilo kakve pro forme zaštite države, jer se vidi da vlasnici održavaju objekat u sasvim pristojnom stanju iako nemaju direktne koristi od njega. Višnjevac nije spomenik kulture i nije evidentiran kao kulturno dobro, samim tim nije ni pod zaštitom države, mada bi prema nekim svojim odlikama verovatno trebalo da bude.
Ali, otkud to da dvorac Višnjevac ima dva vlasnika?
Treći po redu naslednik ovog dvorca-letnjikovca, Gligorije Kovačević (72), ispričao je za Novosti kako je njegov deda Milovan 1927. otkupio u Mađarskoj polovinu dvorca, gde se nastanio i živeo do smrti sa suprugom Sarom.
– Danas je nemoguće da letnjikovac obnovimo. On je građevinski u veoma dobrom stanju, ali, za njegovu obnovu potrebno je mnogo novca, kojeg nemamo. Prvi problem je što je smešten u ataru, pa se do njega stiže zemljanim putem. Udaljen je četiri kilometra od Velikih Radinaca, a od sela Erem, dva. Dvorac nema struju, nema vodu – kaže za novosti Gligorije Kovačević, treći po redu naslednik letnjikovca.
Drugi suvlasnik dvorca, Mirko Bajić iz Rume kupio je odmah na kraju rata drugu polovinu dvorca 1945. godine. Otkako je 1997. godine otišao u Australiju, niti dolazi, niti se javlja.
– Mi smo sasvim slučajno pronašli na internetu da je oglasio svoju polovinu dvorca na prodaju. On traži 150.000 evra. Teško će te pare neko dati – sumnjičav je Gligorije.
Posle Drugog svetskog rata letnjikovac i 20 jutara obradive zemlje našli su se na udaru nacionalizacije. Dvorac je u to vreme bio u vlasništvu Milana Kovačevića i porodice Bajić iz Rume. Dvorac i zemljište su rešenjem tadašnje vlasti oduzeti 1947. godine, da bi posle silnih sudskih procesa bio vraćen vlasnicima 1952. godine. Od nacionalizacije do povratka, prema svedočenjima, tadašnja vlast je u letnjikovcu držala ovce, što je takođe doprinelo njegovom propadanju.
Za dvorac na Višnjevcima danas uglavnom znaju meštani okolnih sela koji ponekad do njega svrate sa okolnih njiva koje obrađuju. Teška vrata ovog zdanja uglavnom su stalno pod ključem, a deda Gligorije Kovačević jedini je koji u njemu boravi povremeno i to leti, kada ima posla u obližnjim njivama.
Prava je šteta da ovaj letnjikovac u prirodnom okruženju sremske ravnice i u blizini Fruške gore ostane zauvek sakriven od očiju koje bi mu se sigurno divile kada bi znale za njegovo postojanje. Putnici namernici, kada budete prolazili put Sremske Mitrovice ili Rume, raspitajte se gde se krije ovaj zaboravljeni usamljeni dvorac. Iako je zaslužio, nema oznaku niti putokaz koji bi vas do njega odveo, ali ljubazni Sremci iz Velikih Radinaca i Sr. Mitrovice uputiće vas na 4 km letnjeg puta koji vodi do ovog magičnog zdanja.
Deo teksta preuzet sa perpetuum-m.blogspot.rs i novosti.rs