Необичан, тајновит, мистериозан дворац Вишњевац већ деценијама привлачи ловце на тајанствене приче. Скривен и осамљен у атару села Велики Радинци, у близини Сремске Митровице, Руме и готово заборављеног грофовског села Ерем, овај дворац – летњиковац одолева времену са чак два власника.

dvorac višnjevac

Сазидан је 1903. године, по пројекту Хермана Болеа, чувеног архитекте чешког порекла, који га је саградио као луксузну приземну породичну зграду за боравак кнежевске породице Балтазара Одескалски. Породица Одескалки је крајем XВИИ века добила на управљање Илок са околним феудалним поседима у тадашњој Хабзбуршкој монархији. Мада су данас готово избрисани из колективне свести овдашњег живља, Одескалкијеви су одиграли важну улогу у развоју Срема, ако ни због чега другог онда због модернизације фрушкогорских винограда током XВИИИ и XИX века. Међутим, нису стигли и да дуго уживају у свом новом летњиковцу, јер су већ након И светског рата (у пакету са остатком аустроугарске буржоазије) протерани из Срема, а њихови поседи, укључујући и Вишњевац, подељени су и распродати српским колонистима.

Дворац има око 800 квадратних метара површине и подсећа на некадашњу раскош кнезова. У време док је припадао породици Одескалски, овде је била и колонија са двадесет кућа бироша. Кнез Балтазар, летњиковац, господарске објекте и земљу, изнајмљивао је породици Фајфер из Руме, која је овде држала ергелу са 11 коња – пунокрвних арапских кобила.

Pročitajte i  Као некада: Босанска квргуша, одличан ручак по рецепту искусних домаћица

dvorac višnjevac

Од 1927. године, половином овог раскошног летњиковца газдује породица Ковачевић из Великих Радинаца, која га је откупила од тадашње Загребачке банке, док је другу половину дворца 1945. године купио Мирко Бајић из Руме. Они су и садашњи власници прелепог старог здања. Чињеница да је за све ове године остао у приватном власништву спасла је летњиковац од драстичнијег пропадања боље од било какве про форме заштите државе, јер се види да власници одржавају објекат у сасвим пристојном стању иако немају директне користи од њега. Вишњевац није споменик културе и није евидентиран као културно добро, самим тим није ни под заштитом државе, мада би према неким својим одликама вероватно требало да буде.

Али, откуд то да дворац Вишњевац има два власника?

Foto: perpetuum-m.blogspot.rs
Foto: perpetuum-m.blogspot.rs

Трећи по реду наследник овог дворца-летњиковца, Глигорије Ковачевић (72), испричао је за Новости како је његов деда Милован 1927. откупио у Мађарској половину дворца, где се настанио и живео до смрти са супругом Саром.

Pročitajte i  Ово се зове СРПСКА ДОМИШЉАТОСТ! Легенда која сведочи зашто Србин никад неће пропасти!

– Данас је немогуће да летњиковац обновимо. Он је грађевински у веома добром стању, али, за његову обнову потребно је много новца, којег немамо. Први проблем је што је смештен у атару, па се до њега стиже земљаним путем. Удаљен је четири километра од Великих Радинаца, а од села Ерем, два. Дворац нема струју, нема воду – каже за новости Глигорије Ковачевић, трећи по реду наследник летњиковца.

Други сувласник дворца, Мирко Бајић из Руме купио је одмах на крају рата другу половину дворца 1945. године. Откако је 1997. године отишао у Аустралију, нити долази, нити се јавља.

– Ми смо сасвим случајно пронашли на интернету да је огласио своју половину дворца на продају. Он тражи 150.000 евра. Тешко ће те паре неко дати – сумњичав је Глигорије.

После Другог светског рата летњиковац и 20 јутара обрадиве земље нашли су се на удару национализације. Дворац је у то време био у власништву Милана Ковачевића и породице Бајић из Руме. Дворац и земљиште су решењем тадашње власти одузети 1947. године, да би после силних судских процеса био враћен власницима 1952. године. Од национализације до повратка, према сведочењима, тадашња власт је у летњиковцу држала овце, што је такође допринело његовом пропадању.

Pročitajte i  Као за време Тита: Комшије могу да вас пријаве ако славите славу са више од пет особа
Foto: perpetuum-m.blogspot.rs
Foto: perpetuum-m.blogspot.rs

За дворац на Вишњевцима данас углавном знају мештани околних села који понекад до њега сврате са околних њива које обрађују. Тешка врата овог здања углавном су стално под кључем, а деда Глигорије Ковачевић једини је који у њему борави повремено и то лети, када има посла у оближњим њивама.

Права је штета да овај летњиковац у природном окружењу сремске равнице и у близини Фрушке горе остане заувек сакривен од очију које би му се сигурно дивиле када би знале за његово постојање. Путници намерници, када будете пролазили пут Сремске Митровице или Руме, распитајте се где се крије овај заборављени усамљени дворац. Иако је заслужио, нема ознаку нити путоказ који би вас до њега одвео, али љубазни Сремци из Великих Радинаца и Ср. Митровице упутиће вас на 4 км летњег пута који води до овог магичног здања.

Део текста преузет са perpetuum-m.blogspot.rs i novosti.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име