Меланија Бугариновић, српска оперска дива, 40 година је суверено владала оперским сценама широм Европе. Била је прва је Српкиња са сталним ангажманом у Бечкој опери и прва која је наступала на Бајројтским свечаностима, где право учешћа имају најеминентнији солисти и диригенти.

Меланија је рођена 29. јуна 1903. у Белој Цркви и већ са шест година је певала у тадашњој цркви и школском хору. Хтели смо да вратимо сећање на њу, слушањем њених композиција и музике и разговором са посетиоцима о томе колико знају о њој. Жеља нам је да покажемо да поседујемо уметнике од непроцењивог богатства и да треба да инспиришемо младе генерације у духу тог уметничког стварања – каже за “Блиц” Јасмина Туртуреа, ауторка изложбе и председница Школе плус “Доситеј Обрадовић”.

Оперски репертоар Меланије Бугариновић био је изузетно богат, и по броју оперских улога и по броју заступљених композитора. Била је Кармен у истоименој опери, Кабањиха у “Каћи Кабановој”, Кончаковна у “Кнезу Игору”, Коштану, Ацучену у “Трубадуру”, Урлика у “Балу под маскама”, Грофицу у “Пиковој дами”, Фрику у “Прстену Нибелунга”, Ортруд у “Лоенгрину”, Амнерис у “Аиди”… Гостовала је у Немачкој, Шпанији, Чехословачкој, Италији, Француској, СССР-у, Швајцарској, Аустрији, Грчкој, Израелу, Египту…

Pročitajte i  Ово мора да се проба: Брзе и слатке куглице са јагодама и кокосом

Истицала је да воли сваку своју улогу: “Заволим је у раду, иначе је не бих ни певала, јер моја фраза, моја музика, оно што морам да донесем лежи у мом срцу. Волим сваку улогу, јер и она најмања носи у себи лепоту”, цитирала је Меланију Бугарчић театролог др Весна Крчмар у монографији о овој оперској диви.

Приликом сваког од својих бројних гостовања Меланија је куповала детаље којима је опремала своју вилу у Београду. Нарочито је волела аустријско и руско сребро, стакло из Венеције, порцелан из Беча, студијске копије значајних европских сликара.

Pročitajte i  Васкршња торта: Фина и лагана посластица која се не пече

У Београд се вратила после Другог светског рата и то као звезда по коју су нарочито слали ауто у Беч. Из јавности се повукла 1968. говорећи да је “боље отићи док је још снаге и гласа и тако остати у лепој успомени”.

Имала је ћерку јединицу, Мирјану Калиновић-Калин, такође првакињу Бечке опере која је због болести морала да прекине каријеру 1957. Умрла је 1975. Меланија је зато говорила да јој је најтежа улога био живот.

Након ћеркине смрти Меланија је 1978. у Новом Саду основала Фонд за унапређење вокалне уметности младих у своје и ћеркино име. Фондом је предвиђено да се сва покретна и непокретна имовина Меланије и Мирјане дарује новосадској општини у циљу школовања младих талената вокалног и клавирског одсека из СМШ “Исидор Бајић” и Академије уметности у Новом Саду.

Pročitajte i  Љубавна прича Десанке Максимовић као да је из најлепше бајке: "Удала сам се за онога кога је моје срце тражило, иако је сиромашан"

Меланија је умрла 1986. а иза ње су остале две виле у Београду, вредна нумизматичка и филателистичка тбирка, раскошан накит. Једна кућа је у међувремену продата, а највреднији део збирки и златног накита је нестао.

Живот примадона у зеленилу мирног Сењака данас је могуће видети само на неколико филмских трака и фотографија које се чувају у Музеју града Новог Сада.

У Белој Цркви ништа од Меланијине имовине није остало, кућа у којој је рођена сада је приватна кућа, али је важно напоменути, подећа Туртуреа, да је Бугариновићева према статуту свог Фонда нагласила да приоритет за стипендије имају деца из Беле Цркве.

Извор: Блиц

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име