Српска шљива прави је домаћи бренд међу воћкама. Она чини 40% стабала у Србији.

У Србији се гаји велики број сорти, од аутохтоних, чији је типичан представник шљива пожегача, прастара и аутохтона српска сорта шљиве, па до најплеменитијих.

šljiva

Прва у јулу крече чачанска рана, али и одомаћена немачка сорта рутгештетер. Затим средином месеца пристиже калифорнијска плава шљива, а крај месеца и цео август резервисан је за домаће сорте: тимочанку, чачанску најбољу, чачанску лепотицу, чачанску родну… У септембру нам стиже најбоља од најбољих, оригинална, домаћа, српска шљива пожегача, али, ту су и руска шљива и амерички стенлеј.

Од других сорти у Србији се по где-где гаје и: аженка, белошљива, викторија, дреновка, зелена ренклода, илињача, империал, Италијанка, метлаш, Моравка, нансијка, папрачанка (дебељача), президент, ситница, трновача, фрушкогорска бела, цимерова рана, црвена ранка, џанарика…

Процењује се да аутохтоне сорте, чији приноси осцилирају и лошијег су квалитета, чине половину укупног броја стабала. Откуп шљиве се креће од осам одсто до 15 одсто укупне производње, а веома мале количине се продају у свежем стању.

Pročitajte i  Овако је настала чувена песма Видовдан: Послушајте најбоље верзије

srpska šljiva

И не воле само Срби у Србији српску шљиву. Српске сорте шљиве су међу водећим у Чешкој, а једна од најзаступљенијих је чачанска лепотица.

Ипак, аутентична и најстарија сорта шљиве са наших простора је чувена пожегача (маџарка, бистрица). Ова прастара одомаћена сорта, кроз историју је увек била најзаступљенија међу сортама шљива у Србији. Сматра се најквалитетнијом сортом шљиве уопште, мана су јој само релативно ситни плодови, али велики проблем у њеном гајењу представља изузетно изражена осетљивост према вирусу шарке шљиве, која угрожава сам опстанак сорте.

srpska šljiva

Дебло пожегаче је осетљиво на измрзавање, нарочито на југозападним положајима. Круна је густа, пирамидална, и одликује се великом носивошћу. Гране су еластичне и ретко се ломе под теретом плода. Може се калемити на џенарику и белошљиву. Касно листа, нарочито клонови познати у народу као познице.

Цвета касно и експлозивно, а један пупољак садржи 1,3 цвета. Самооплодна је, па може да се гаји у моносортним засадима без опрашивача. Почиње да рађа у четвртој години и, уз примењену пуну агротехнику, рађа редовно и обилно.

Pročitajte i  Најбољи трик за чишћење шпорета: У ЈЕДНОМ ПОТЕЗУ нестају све наслаге и масноће

Сматра се да је у Европу (Грчку) дошла још пре нове ере. Некада је била водећа сорта шљиве код нас. Сазрева крајем августа и почетком септембра а на већим надморским висинама и касније. У хладњачама се плод може чувати до месец дана.

Шта даље са овом сортом, велика је дилема не само код произвођача већ и од научних институција, управо због њене преосетљивости на вирус шарке. Пожегача је пронела славу српског шљиварства по свету. Највећу експанзију имала је крајем 19. и почетком 20. века. Тада се пожегача у Србији производила у великим количинама, сушила, прерађивала у пекмез и ракију и извозила по целом свету. Године 1917. откривен је вирус шарке шљиве у Ћустендилу у Бугарској и од тада почиње пропаст и нестајање пожегаче као сорте.

srpska šljiva

У Србији, ова сорта се до данашњих дана највише задржала у њеним западним деловима. Источна, централна и јужна Србија скоро да немају пожегаче и здравих стабала која имају економску оправданост гајења.

Pročitajte i  PROROČANSTVO RUSKIH MONAHA: Evo gde će Ameri da beže ako počne Treći svetski rat

У ваљевском крају и осталим деловима западне Србије пожегача се највише гајила и ширила шездесетих година прошлог века. Тада су на имањима задруга прављени већи комплекси земљишта на којима су подизани засади пожегаче. Поред засада, у скоро свакој задрузи прављене су и индустријске сушаре за сушење плодова. Сада тих засада нема, они су покрчени, земља враћена бившим власницима, а сушаре порушене или ван функције. Нестале су велике површине под шљивом пожегачом.

У производњу је уведена америчка сорта стенлеј, сорта крупнијег плода и толерантна на шарку. Она се брзо ширила по Србији и са собом носила вирус шарке који ће се касније раширити по целој земљи и допринети убрзаном пропадању пожегаче.

Када сви Срби једнога дана буду стали под једну шљиву, како каже стара народна изрека, ни та шљива, по свему судећи, неће бити српска.

opanak.net, zdravasrbija.com

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име