Srpske kletve čije dejstvo traje vekovima: Bačena kletva može da traje punih šest generacija i tek sedmo koleno neće osećati posledice “otrovnih” reči

0
2855

“Proklet ti bio rod i porod”, “Seme ti se zatrlo”, “Sunce te nikad ne ogrejalo”, “Ne imao muškoga roda”, “Da bog da te stigla božja kazna”, samo su neke od kletvi koje su vekovima u nazad u najvećim emotivnim nabojima Srbi izricali jedni drugima. Do dana današnjeg, tvrde poznavaoci ovog polja ništa se nije promenilo. Kunemo i dalje i to sa podjednakim žarom.

Tradicija kletvi postoji verovatno u svim kulturama sveta. Vreme nastanka ovog izraza zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni podsticaj za nastanak klevete proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi, jasno je da je nastala u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči.

Kletva je uvek vezana za neku osvetu. Ona mora da bude nabijena emocijama i da ima jaku energiju da bi se ostvarila.

“Bačena kletva može da ima potencijal određeni period. Tradicionalno, važi do šestog kolena i tek sedmo koleno ne oseća posledice”, priča Predrag Petrović, koji se bavi kletvama.

Pročitajte i  Staro srpsko verovanje kako da privučete novac u kuću: Potreban vam je jedan novčić i ovaj kuhinjski začin

On naglašava da se kletve ispunjavaju naročito ukoliko imaju veliki energetski potencijal i ukoliko je osoba koja je izriče jako isprovocirana, a pri tom nevina.

-Često se dešava, objašnjava Petrović za Telegraf, da kletve budu “porodične” i da se celoj porodici u istom vremenskom periodu dešavaju iste stvari – npr. da ni jedna žena iz porodice ne rađa mušku decu, ili da se neko “porkletstvo” ponavlja generacijama.

Najteže kletve su one koje “baci” roditelj, a u narodnoj poeziji kao “opsane” kletve pominju se i one koje baca devojka, ili sestra.

Smatra se da je najstariju srpsku kletvu izrekao car Lazar, što je u mnogome uticalo na razvoj srpske istorije

Kletva cara Lazara spada među najstarije srpske kletve. Mnogi veruju da još uvek nismo “sknuli” prokletstvo koje nam je bačeno pre skoro sedam vekova. Petković smatra da su se mnogi događaji u istoriji srpskog naroda dogodili upravo na Vidovdan zahvaljujući rečima izrečenim 27.06. 1389:

Pročitajte i  Letnji kolač sa breskvama: Sočan i neverovatno ukusan

“Ko je Srbin i srpskoga roda
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš’o na boj na Kosovo
ne imao od roda poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo
rujno vino, ni pšenica bela,
Rđom kapo dok mu je kolena!

Brojni su oni koji veruju da je kletva izgovorena uoči Vidovdana obeležila kretanje i sudbinu srpskog naroda. Kao primer često se navodi da je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Fredinanda upravo na ovaj dan, a kao primer iz moderne istorije navodi se izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.

Car Dušan je, na primer, za svog života, nekoliko puta bio proklet. Prvo je bio proklet od svog oca, Stefana Dečanskog, koga je ubio. Potom ga je crkva proklela, jer je odveo svoju ženu na Hilandar, pa i od same carigradske patrijaršije zbog osnivanja partrijašije. Narod je kasnije smatrao da su upravo ta prokletstva dovela do propasti dinastije Nemanjić i srpske kraljevine.

Pročitajte i  Prosto kao boza: Napravite sami ovaj osvežavajući letnji napitak

Kunemo i danas

Ništa se nije promenilo ni sedam vekova nakon kletve cara Lazara. Prema rečima Petkovića Srbi su i dalje skloni tome da u naboju emocija bacaju kletve.

– Ljudska priroda se nije promenila, niti su se promenili bazični principi. Isti je princip i čovek nije promenio svoj sklop, te ljudi i danas kunu – priča Petković.

U modernom dobu, jedino što se možda promenilo jeste što je veliki broj ljudi prestao da veruje u magijska dejstva, te su kletve dobile i šaljiv karakter.

U moderne kletve, koje na žalost važe već nekoliko decenija spađu i “Dabogda svoju pravdu tražili i ostvarili je u srpskim sudovima”, “Dabogda živeli od prosečne srpske plate i penzije”, “Dabogda Vam ostalo još 5 godina staža do penzije u Srbiji” .

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime