Култ Божић Бате у Србији: Изгледом, разликује се од светског Деда Мраза, шубаром, гуњем, чакширама, опанцима…

Божић Бата је изворно хришћански светац Свети Никола Мирликијски, за кога се везивао обичај да се уочи Никољдана 19. децембра или за Божић, сиромашној деци остављају новчићи и слаткиши у чизмама или чарапама које деца, том приликом остављају поред прозора или поред огњишта.

sveti-nikola

Срби су нација са традицијом и идентитетом и од давнина су гајили култ Божића Бате. Божић Бата је, слично Деда Мразу и Сента Клаус-у (Santa Claus), лик који деци доноси поклоне уочи Божића, добродушан је и добронамеран и деца га обожавају… По свом изгледу, он се у мањој или већој мери разликује од Деда Мраза и „глобалног“ Сeнта Kлаус-а. Ношња му је у етно стилу: шубара, гуњ, чакшире, вунене чарапе, опанци…

божић бата

По завршетку II Светског рата и формирањем Титове Југославије „замењен“ је фигуром Деда Мраза. Никада није, као у Совјетском Савезу, формално забрањен али је потиснут у заборав где се углавном и данас налази.

У данашњој, модерној Србији није било много иницијатива друштва и јавности да се лик и улога Божића Бате „рехабилитује“ односно да се формално врати и замени Деда Мраз који се у међувремену прилагодио времену попримивши неке „западњачке“ манире и атрибуте.

Деда Мраз је устаљени и општеприхваћени назив за доброг старца који уочи Нове године деци доноси поклоне. Свака земља има свог “Деда Мраза” као што Срби имају Божић Бату.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

„Совјетски” Деда Мраз је, иако сличан са глобалном верзијом истог лика (Сента Клаус), ипак другачији са „коренским” разликама. Тако је Совјетски Дед Мороз проистекао из митске старословенске паганске личности која се некад звала „Старац Мраз” а који је био демон зиме. По легенди је живео у шумама севера и оданде доносио зиму, мраз и хладноће. По нарави је био опак и зао. Волео да залеђује људе. Отимао је (неваљалу) децу и односио их на рамену у свом великом џаку… Временом се „продобрио” а легенда о њему је трансформисана у своју супротност тако да је „Дедушка Мороз” (од миља) постао добродушан и добронамеран. У свом великом џаку и данас доноси поклоне и слаткише којима награђује децу за њихову доброту…

И Грци имају своју верзију Деда Мраза. Он се тамо зове Агиос Василис (Άγιος Βασίλης) и заправо нема много везе са светим Николом и осталим атрибутима из западњачке културе. Под утицајем глобализације све више личи на класичног Деда Мраза. По легенди, свети василије је добар и љубазан човек који долази из Мале Азије и деци доноси поклоне. Такође, он помаже сиромашнима, болеснима и сл. Изворно, физички, он је сушта супротност Деда Мразу; он је висок и стасит са густом црном брадом и продорним црним очимa.

Pročitajte i  Да ли верујете у „знакове на путу“? Која су то знамења која су поштовали наши стари: шта је лош а шта добар знак?

Српски Божић Бата настао је негде у 19. веку и карактеристичан је само за Србе. На жалост, као што је већ речено, Срби су прихватили глобалистичку верзију Деда Мраза а Божић Бата се „изгубио“ у времену. Помиње се у неким дечијим песмицама (нпр. “Божић, Божић бата, носи киту злата…”). Нигде на интернету није могуће пронаћи слику где би се видело како је он изгледао. Постоје само писани трагови који говоре да Божић бата има тамну шубару и кожни гуњ (огртач), а на рамену јутани џак, пун разних поклона: дрвених играчака, сувих шљива, ораха, плетених прслука, вунених капа и рукавица… Божић бату би најчешће глумио домаћин, тј. најстарији у породици. Адекватно би се костимирао и долазио споља, кроз снег, труптао и „батао“ (изгубљени глагол у Српском језику од ког долази његово име) испред улаза у кућу стресајући тако снег са ногу, док су деца нетремице зурила ка вратима ишчекујући његову појаву.

божић бата

Глобални Деда Мраз (Сента Клаус) у верзији у каквом га данас познаје цео свет настао је крајем 19. века када га је амерички карикатуриста Томас Наст илустровао и објавио у једном њујоршком магазину. Деда Мраз се појављивао у одећи различитих боја, да би се црвена коначно усталила преузимањем за маскоту од стране компаније „Кокаа-Кола“ која је наставила да га креира и мења за своје потребе што му је донело планетарну славу и популарност.

Pročitajte i  Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Сента Клаус је један од назива за „западну” верзију Деда Мраза. Деда мраз по разним земљама и крајевима света има још много имена: Микулаш (Мађарска), Јоулупукки (Финска), Јултомтен (Шведска), Баббо Натале (Италија), Њеихнацхтсманн (Немачка), Моș Црăциун (Румунија), Божичек (Словенија), Ђед Бођичњак (Хрватска), Дядо Коледа (Бугарска), Пèре Ноëл (Француска), Папá Ноел (Шпанија)…

ОТКУД ДА КОД НАС БУДЕ БАТА а не ДЕДА?

У целом свету је Деда Мраз или како се већ локално зове, деда, тј. поприлично стар. Откуд код нас да буде Бата, а приказује се такође са белом брадом, као деда?

Бата је изведено од глагола батати, што значи ходати, ступати…

Божић, Божић, штапом бата,
Носи киту злата,
Има дугу белу браду,
Да позлати врата,
И обоја побоја
И сву кућу до крова.

Божић Бата долази у госте у време поста. Чест је био случај да Божић Бата доноси поклоне на дан Св. Николе.
Свети Никола, које је разделио своје богатство сиромашнима, је инспиратор даривања за Божић а касније и Нову годину.

Пошто је време поста, не сме бити неумерености, поклони су скромни и симболични.

bronzic.com/srpskaistorija.com

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...